DOK SAM BILA NAIVNA

 

magarac

 

Ovo magare me podseti na dan, kada sam imala osećaj da sam baš to! A priča je sledeća:

 

U ono vreme, kada je prestao onaj, poslednji, rat, puno se ljudi vraćalo iz bolnica, kao bivši ranjenici. E, tada, poseti mene jedan takav čovek, ali sa vidnim posledicama. Ukočena noga, neki kaput, kao šinjel, sa zamotuljkom u najlon kesi.

Radila sam svoju, poslepodnevnu smenu, u zlatari, sama. Zimsko doba, oko 18 h, što znaci, mrkli mrak napolju. Skoro da nije bilo ni prolaznika. Nije mi bilo sve jedno, kada sam ga ugledala. Bio je vrlo krupan covek, nekako neuredan  i neobrijan, udje u radnju, ljubazno se javi i počne svoju, tužnu priču.

Kako je iz Slavonije, bio ranjen, ležao u novosadskoj bolnici, ima ženu i troje dece i evo, izašao iz bolnice tog dana, pokušavao da pronadje nekog iz Crvenog krsta,  da mu pomognu. Ja se naravno, upecam, zapostavim mušterije i odmah se latim telefona. Izvadio on i neki papiric, overen, od ne znam ni ja koga, na kome piše da tom i tom, treba pružiti pomoć, jer je čovek bio na ratištu i ranjavan. Nazovem moju sestru, koja je tada aktivno radila u Crvenom krstu, pitam je kako bismo čoveku mogli da pomognemo, na šta se i ona sažali, ali, petak je, po podne i ne može ništa za njega da se učini. I tu drž, ne daj, učestvuju i mušterije u razgovoru. I ukapiram ja, da u stvari i ne znam šta njemu treba. I izbacim ja tu rečenicu iz sebe, a on, sav stidljiv, kaze, treba mu, ne sećam se tacno cifre, ali iznos za autobusku kartu za mesto u kome živi a autobus mu krece u 8 h, a sledeći je tek sutradan, ali, nema veze, zahvali mi se mnogo na pomoci, uze onaj papir, podize kragnu  od kaputa i krene napolje.

Meni žao čoveka, zima napolju, gde će sada jadan, tako bogaljast i viknem mu ja da stane. On se vrati i ja mu ponudim više para od iznosa karte. Ma, neće, kaže on, nikako, dovoljno ste učinili za mene i to što ste se raspitivali, a i posao je trpeo zbog njega.

Nateram ja njega da uzme novac,  njemu sve neprijatno, nudi mi ličnu kartu, kao vratiće mi pare „jednog“ dana, samo da vidi svoju ženu i dečicu. Sve se klanjao,  kada je izlazio. Ja srecna što smo pronašli rešenje i što će čovek, otići svojoj porodici, koju nije dugo video.

I, priča bi imala srećan kraj, da ja sledećeg dana nisam videla istu individuu, kao šećka po pijaci u kožnoj jakni, noga mu se otkočila iznenada, baš te noći, a ja, ja sam imala utisak da mi rastu magareće uši.

Malo je falilo da se zaletim glavom u onu njegovu trbuljendu, zakucam mu ceger u „bolesnu nogu“ i cepnem ga u cevanicu, za svaki slučaj!

To je bio period moje naivštine. Covek uči dok je živ. Više ne padam na ljude bez noge (čas jedne,  čas druge), ne padam ni na žalopojke tipa „pomozite teto, dajte koji dinar, a vama će Bog pomoći“. Jedino pomazem humanitarnu organizaciju u našem gradu.

Meni je savest čista, a da li je on ima?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

22 мишљења на “DOK SAM BILA NAIVNA”

  1. nama je u stan ušla devojka koja se ‘kao’ guši (predstavila se kao komšinica) i treba joj novac za injekciju. tata hteo da je odbaci do bolnice, ali kaže da je čeka brat u kolima dole i mi joj dali . . . nećemo osiromašiti za taj novac za koji je ona kupila dop, a sebi je štetu nanela, tako da smo se oprostili od vraćanja odavno.

  2. *Zelena, ovo je samo jedan od poslednjih na koji sam nasela! 🙂

    * Charolijo, da prevario je mene za par stotina dinara, a kako će završiti, videćemo! 🙂

    *Drvena, imala sam slican primer klinke u radnji, koja je uletela i iskukala, kako mami treba hitno lek, jao, same zive, sirote, i znala sam da je prevara, a dala sam joj, neka je… neka misli kako je budalu prevarila! 🙂

  3. Mnogo me nerviraju te price, uvek me grize savest ako resim da ne dam nista, a znam (jer sam sto puta ispala ovca) da me foliraju. Al uvek mislim „sta ako je ovom stvarno trebalo?“

  4. Mene jako nerviraju one devojke/momci sto idu od vrata do vrata ili po kaficima sa nekom fasciklom i skupljaju pare za operaciju nekog deteta.. jednu sam iz revolta pitala da mi da broj ziro racuna pa cu sama da uplatim novac…naravno da nije imala. Ali takvi ionako nemaju stida a ni savest…

    Od kad znam za sebe dajem novac, sitnis, oniliko koliko imam, jedino Ciganima.. imam za to svoje, licne razloge, a ja za toliko necu propasti. Jedno vreme sam onim Cigancicima na Spensu stalno davala sve novcanice od 10,20 dinara koje sam imala u tom trenutku, ali sam skontala da im starija deca sve uzmu, pa sam onda uglavnom nosila sa sobom cokoladice ili forneti i to im davala umesto novca.

    Eh da, jednom sam bila sa jednim drugom kad nam je prisla Ciganka i trazila nesto sitno.. i dok sam ja vadila sitnis da joj dam, moj drug joj kaze: „Sto da ti dajem idi pa radi nesto“ i ona mu mrtva hladna odgovori: „Eto ti radis pa nemas nista“… 🙂 🙂

    A jednom sam kod Futoske pijace kupila sladoled, taman ga odmotala i krenula da zagrizem kad je naisla jedna Cigancica i u sekundi mi ga uzela iz ruke.. 🙂 Ma imam milion anegdota s njima, uglavnom se uvek sita ismejem…za razliku od ovih beskicmenjaka koji me samo iznerviraju. :/

  5. *Sanja, ispekla sam zanat i ne dajem nikom nista, sem u humanitarnu. Ponekad, vrlo retko, jednoj maloj Kasandri, cigancici koja svira harmoniku! Pre neki dan je vidim sa nekom, isto tako malom, kako sede u foodyju i jedu iz jednog tanjira. Jako mi ih je bilo zao i odmah sam smislila pricu kako je to mala Kas zaradila na harmonici i castila sestru ruckom! Jadna deca, ali imaju oni roditelje koji o njima TREBA da vode racuna!

  6. *Rainbowice, radim u centru grada, pa da ti ne pricam koliko abonenata imamo svaki dan u prošnji. A najviše me iznerviraju one gatare, smrdljive, koje ne možeš izbaciti iz radnje. Svaki drugi dan, jedna te ista ulazi i kaze: da ti gatam lepotice, da ti kazem… a ja se smrknem, napravim najodvratniju mogucu grimasu i odgovorim joj: TIIIIII CES DA MI KAZES, MA DAJ IZLAZI NAPOLJE, DA TE NE VIDIM! Ona me gleda, mrtva hladna i stoji i smrdi i opet ista prica, ona tera svoje ja svoje, dok ne napravim pokret da cu da je izbacim. Nonšalantno se okrene, odmeri me (verovatno bi baci i po koju kletvu!), i išeta napolje! 🙂

  7. Dudo,zaista te razumijem jer sam i sama iskusila slicne situacije.Nekom prilikom sam razgovarala na telefon sa mojoj mamom u vezi ove teme i ona mi je tada rekla nesto sto je ostalo za uvijek utisnuto u meni.
    Rekla mi je: “ Nemoj misliti i analizirati,pruzi ako mozes i koliko mozes. I ne zaboravi da kada pruzas da ti sama znas, u ime cega dajes,ostalo nije tvoja briga !“
    Toga se drzim i danas !

    To bi se dalo i znatno krace formulisati sa, njemu – njegov,a meni -moj (obraz ).

  8. *Afrodita, za onog idiota pokvarenog sam proplivala, to je tacno, a ostale prosjake znam na pamet, a ima ih uzasno puno. Ne moze se svima pomoci. Tu bi verovatno i grad trebao nešto da preduzme. Dolaze i po stanovima sa spiskovima za operaciju bolesnog deteta, uglavnom. Ni tu ne mogu da pomognem, jer da je zaista tako, imali bi ziro racun, kao sto se desava vrlo cesto, da se teško oboleloj deci otvaraju ziro racuni i ljudi dobre volje, uplacuju! To postujem i pomazem, kad mogu! 🙂

  9. Најгоре је што ни са неким већим парама, да је човек и заиста у толиким проблемима, не можеш му помоћи. Зато ником ништа лично не дајте.

    Постоје организоване хуманитарне организације које послују са отвореним жиро рачунима, које можете видети свакодневно, чак и преко интернета.

    Дефинитивно најбоља хуманитарна којој сам и ја приложио новац, је хуманитарна организација „СРБИ ЗА СРБЕ“.

    http://www.srbizasrbe.org/

    Дефинитивно препоручујем свима који имају ситниша да одвоје на неком месечном или другом нивоу. Организација је настала као апел Срба из дијаспоре да помогну Србима у Србији, али је сада постала организација где и Срби из Србије се помажу.

    Погледајте страницу, погледајте рачуне, погледајте слике свих оних којима су помогли. Помозите и Ви, и видећете како је лепо када знате да су новци стигли онима којима је то заиста потребно.

    Надам се да сам помогао,
    све најбоље Дудо,
    СТ.

  10. *Tajni svete, hvala ti puno na ovoj informaciji! Ja pomazem, ne finansijski, jer nisam baš u toj situaciji već par godina, već u robi. Moja humnitarna se zove Kraljica Marija a vlasnicu licno poznajem. I ona i muž su duše jedne i rade dan, noć za sve kojima je potrebna pomoć!
    Dobro došao na moj blog! 🙂

  11. Жалосно је како држава нема слуха да помогне хуманитарне организације, тако што ће им дати бесплатан ударни термин на државној телевизији. То бар ништа не кошта. Ах да, али онда не бисмо имали слику лепе беле европске Србије без мане и грешака. Жалосно, а истинито.

    Дудо, испричај нам више о хуманитарној организацији, стави адресу или неки контакт, па да видимо шта и ми из другог дела града можемо да помогнемо.

  12. *Tajni svete, humanitarna organizacija se zove Kraljica Marija i ima sediste u Mileve Maric br 8 i u Bate Brkica 34. Telefon, koji sam pronasla na internetu je 063/8030913. Nju vodi gospodja Nada. Mozes pogledati na internetu cime se sve bave, a treba im svašta: od igle do lokomotive. Razno razne firme ih pomazu. Oni su vrlo aktivni i rade non stop. Sto god zeliš da im pokloniš, samo ih pozoveš i oni dodju po to. Sasvim mi to sve odgovara, posto ja nemam kola!

  13. *Breskvice, krivo mi je samo što me je tako izlevatio magarac, ali nikada mi nije krivo kada pomognem, dapače! Srećna sam da mogu sve da podelim sa drugima. Čak i hranu za pse, delim lutalicama, a kamoli da ne pomognem čoveku! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s