JEDNA MICA

prosjakinja

Pojavila se proslog leta, niotkuda. Tako je bar izgledalo. Raščupane kose, zamotane u neku improvizovanu pundju, proseda i dobila nadimak Ejmi Vajnhaus. Odmah sam osetila neko neopisivo sazaljenje prema njoj.

Ponasala se cudno. Išla se od jedne do druge kante za otpatke, pročeprkala po svakoj, po nesto nasla da pojede, popije i odlazila niz ulicu, prema parku.

Posle nedelju dana, pojavila se ona cista, ošisana, ali sa starim navikama.

I svaki dan mi je bivalo sve vise zao  te zene.

Cešala se po glavi, ponesto pricala sama sa sobom, ali bez glasa.

Odlucila sam da joj pomognem tako sto ću joj davati, s vremena na vreme, po koji dinar. I kad god bih joj prišla, samo sam joj pružila novac, ona me je pogledala, nekako odsutno, uzela pare, i nastavila brzim hodom. Govorila sam joj: Izvolite, kupite nesto da pojedete!

I, prolazilo je vreme, dosla jesen, ona umotana u neku jaknu, mokra od kise. Ja pod kišobranom, prilazim joj, pružam joj novcanicu i ponovim istu recenicu, a ona: Jao Mico, sto imaš lep ruž! Ja ostala otvorenih usta i piljim u nju, zatecena prijatnim zenskim glasom. I nastavlja ona: Ja se nikada nisam šminkala, nekako nisam volela! Sta sam mogla da joj kažem, sem: Pa, dobro, nema veze, nego, uzmite ove pare i kupite sebi nesto za jelo! I uze ona  pare i ode. Da, pitala sam je da li joj je hladno, a ona mi odgovorila da „jeste, Mico, nešto nisam ponela baš dobru jaknu za ovo hladno vreme“. I meni tu nesto nije bilo jasno. Cinilo mi se da je pametna žena i najstrašnije mi je bilo to što nije prosila. Videli su je mnogi kako spava na klupi u parku.

Počela sam da se raspitujem kome da javim za nju. Rekli  su mi u Centru za socijalni rad. I taman kada sam dobila sve podatke, Mica mi nestala. Rešila sam da je tako zovem!

I ovog leta sam je videla par puta, ali nisam uspela da je stignem. Odleprša, pre nego sto ja izadjem iz radnje.

Jedno vece, šetala se moja sestra kejom sa prijateljicom, koja je bila prosvetni radnik i radila  u osnovnoj školi. I dok su tako ćaskale, protutnji pored njih Mica. Moja sestra reaguje i  isprica joj za moj slucaj sa Micom, a ona potvrdi da je poznaje iz tog mesta, u kome je ona predavala srpski jezik.

Zamislite. Mica je radila kao profa u jednoj  elitnoj skoli. Bila je super zena, sportski tip, drugarcina i predavala strani jezik. E, kada je otišla u penziju, nešto je kvrcnulo u njenoj glavi, počela je strašno da pije. I pored svih pokušaja njenih rodjaka da je izleče, nisu uspeli. Odrekli su je se i tako se ona našla na ulici.

Ona sada nije baš dobro, ali, vidim da s vremena na vreme neko o njoj brine a izgleda da i prezimi negde.

Čini mi se da više i ne pije, jer, zaista nema od čega. Kakva je nju muka spopala, to verovatno, samo ona zna, ali, bog zna, da li se ičega seća.

Bilo bi mi zaista drago kada bi je neko smestio,  negde da ne mora svakodnevno da baza po gradu i hrani se iz kanti. Stvarno je to strasno, ali mi  se čini da je takvih sve više!

Jadni oni!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

7 мишљења на “JEDNA MICA”

  1. Tužno, pretužno…nikad se ne zna kada kome nešto može da kvrcne u glavi. Mora da Mica ima neka primanja, penziju, socijalnu pomoć…Mislim da joj je potrebna i neka druga vrsta pomoći, sem materijalne. Sve je više ovakvih slučajeva. 😦

  2. Imamo i mi u komsiluku „Micu“, nasa se zove Mira, zena bivsi direktor sa dva fakulteta, kvrcnulo joj nesto i eno je po kontejnerima, skuplja svasta i to nosi u stan. Kazu da im cela zgrada smrdi od njenog stana i niko ne zna sta da radi, ubijala je macke i pse i bacala ih s terase, citala nam knjige i novine s terase…odvedu je u Lazu i eto je za mesec dana opet…a ima odlicnu penziju…ko ce znati sta radi s parama i sta je u njenoj glavi. Ne dao Bog nikome takvo nesto!

  3. *Charolijo, jeste strasno i tuzno. Ma ima njih još, ali mi je ona baš nesto zapala za oko. Nije bilo bez razloga, vidiš, neka intuicija me vukla da se baš njoj obratim!

    *Zelena, jadna je i vaša Mira, nek ide zivot! Jos je strasnije sto nema ko da ih primi i brine se o njima. Nemamo mi dovoljno takvih ustanova.

    *Milana, tuzno je i opet je nema, ne znam jel na novoj lokaciji ili je na nekom oporavku! Kamo srece, ovo drugo!

    *Sanja, zamisli samo koja zbrka je njoj u glavi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s