Gr…, seljačine

Halo, Djoko, cao, Duda je!

On: Daaa, kaži?

E, da ti ne kažem, seljačino jedna! Pa sta mislis, zašto sam sam te zvala, da cutim preko zice ili da ti nesto kazem? Ti ćeš to da me podsećaš jel, ja, kao ne znam?

bes vode

Ovako sam mogla da razgovaram sa svojim drugarom, naravno, ali sa puno njih ne mogu, zato što, jednostavno, ne mogu! Sve mislim, dobro, desilo se jedanput, slucajno, a onda ukapiram, svaki sledeci put da ljudi to govore, verovatno kada su u jako velikoj guzvi, zaboravljajuci da za nemanje vremena postoje reči, kao: izvini, u velikoj sam gužvi, javiću se kasnije, ili nesto slično!

Verovali vi meni ili ne, nikada mi se nije desilo da se nekome javim na telefon sa KAZI ILI RECI! To mi je uzasno prosto i strasno me iznervira. Kada cujem jednu od te dve reci, dodje mi da odmah tresnem slusalicu.

Takodje me jezivo nervira pričane mobilnim telefonom u prodavnici u kojoj radim. Prizor: ulazi momčina, naoružan kajlom od dva kg, tetovažama na obe ruke i noge, majicom  bez  rukava, naravno, da se sve to dobro vidi, da se slucajno neko  ne zapita STA LI JE NA KRAJU ILI POCETKU TE TETOVAZE, pantalonama  ispod kolena, iz istog razloga, mobilni u desnoj, levom češe uvo i galami: brate, znači….. vidi, brate, ej, nemoj da njaške, e, onda kada se vidimo…. ma, daj, brate, znači…  i ne trepće. Stoji u tudjoj radnji, u kojoj ima jos ljudi i sa kojima ja pokušavam da komuniciram, galameci i nadglasavajuci se sa mamlazom! Ne verujem ni ocima ni usima, sem osećaju vrucine u njima i faci! On hvata moj pogled i gleda u moju ruku, tj. prst, kojim mu pokazujem da izadje napolje i zavrsi taj razgovor na nekom idiotskom jeziku, za koji me boli da ne kazem šta! Posluša on mene, završi razgovor, vrati se unutra i pomisli da je stvar rešena! Posluzim ga i izvinem se sto sam mu pokazala da izadje napolje i ujedno mu objasnim da to zaista nema smisla u prodavnici u kojoj se posluje, zar ne? Bilo mu je malo neprijatno, izvinuo se i dobro, to je proslo. Ali, ima njih kojima u sred naseg razgovora zazvoni telefon, pa opale pricu bez kraja, umesto da se izvine,prekinu vezu ili izadju napolje i bez dernjave, kazu to sto imaju. Mogu vam reći, da ima vise nepristojnih!

I meni se desilo da me zovu u nekoj prodavnici, u kojoj sam se zatekla, pa me zivi blam, brzo vadim telefon iz tašne, sapućem da ne mogu da pričam, prekidam vezu ili, ako je nesto vazno, izlecem iz prodavnice. Tako treba!

Sledeca stvar na koju režim su klima uredjaji, načičkani po fasadama kao groždje. Razumljivo, leta su sve toplija, ali osveženje koje dolazi iz klime, ne biramo mi. Curi na sve strane, tako da, gde god krenete, morate biti zaliveni. Nikog ne interesuje da li to smeta prolaznicima ili ne, važno je da je zadovoljio svoje potrebe! Odlično rešenje, uvek izvodljivo je, najbliza cev koja ide od krovnog oluka do plocnika, ali, hoćeš, ko će kupovati  koliko cevi i sprovoditi do oluka, kada je jednostavnije „neka curi ljudima na glave, i tako je vrucina“. Gr…

A tek tepisi koji se peru u kadama i cede preko ograda terasa? Pa, to je tek strasno.

Jedno leto, pre mnogo godina, vracamo se mi iz neke kasne posete, kad nesto pljusti sa nase vertikale. Okrenemo se da pogledamo sta se desava, a ono komsinica, oprala tepih tri sa tri u kadi, prebacila ga preko ograde, a voda iz njega je pljustala kao Nijagarini vodopadi. Sva sreca, stanovala sam iznad nje. Sutradan, sidjem ja do nje i pitam je sta joj bi da to uradi, a ona,mrtva hladna, kaze, morala sam da ga operem, sto? Pa, kako crna ti, morala si da ga operes, pa pogledaj sta si ljudima ispod sebe uradila sa terasama, vešom, cvecem, uzas! Pa kako ti nije neprijatno, zeno? Ona, opet: Uh, mozes misliti, pa leto je, oprace se i osusiti? Pitala sam je, a sta mislis kada bih ja sada oprala moj tepih pa ga prebacila na ogradu  i jos dolivala vode preko njega, da ga dobro operem? Jebote dal si normlna? Malo se zamislila, pa priznala da je napravila glupost. A zamislite tek, koliko joj je trebalo snage dok ga nije dovukla iz kupatila, koje je u drugom delu stana i kakvu je poplavu uz put naprvila u sopstvenom stanu. Sreca, pa nije procurilo kod komsija!  Gr…

E, da, ima jos jedan biser, a to je polivanje terase  kofom   vode u vrele letnje dane. I to je divan prizor, kao da stojite ispod Plitvičkih vodopada! Krasno, kaj ne?

Ljudi moji, znači, ovo je vrh vrhova seljačenja!

Ovo mi pade na pamet malopre, a sigurno ima jos u tom vrhu!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

29 мишљења на “Gr…, seljačine”

  1. *Charolijo, u isto vreme smo jedna drugoj odgovarale na blogove! U pravu si, to je i meni najodvratnije. A oni sto pljuju zvake pa nam ulice izgledaju kao boginjave? Njima bi te iste uplela u kosu, majke mi! Uzas od nevaspitanja!

  2. Nista licno, ali podsetila si me 😀
    Kad mi neko kaze vrh, e pa `ocu da umrem, jebo te vrh, sta to znaci? To onaj Curcic uneo u sleng i sad su svi vrh, pored extra koje mi takodje skace po djoci! Odmah pomislim na extra kiselo mleko, a do jaja mi je nesto sto neko najgore ume da izgovori. Pa sta to znaci? Satero do jaja i sta sad?
    Odo` dosta je 😀

  3. Uopste ne mogu da hodam ulicom, gledam izloge ili pozdravim poznanike, zato što konstantno pazim da ne stanem u pljuvacku ili neciju slinu. To me neverovatno nervira. Ne mogu da verujem da ce ljudi radije da istresaju nos po ulici nego kupe papirne maramice! Uzas.

    Isto tako me malo nervira sto pojedini vlasnici kucnih ljubimaca ne vode nimalo rucna gde ce ti ljubimci obavljati nuzdu. Na zapadu postoji zlatno pravilo da kad vodis psa u setnju poneses lopaticu i kesicu i ocistis za njim. Da li ce svanuti dan kad ce se isto i kod nas ljudi tako ponasati?

  4. *Zelena, ni ne osecam da je to meni upuceno, jer sam se i ja sprdala na tu reč, jer je ne podnosim! Takodje i „extra „kao i „znači“. Ne znam ko je uveo u naš govor tih par reči, ali je bio totalna dileja, ocigledno! 🙂

  5. *Rainbowice, razumem te jer i ja to isto radim. A sto se tice zivotinjskog izmeta, veruj mi da i meni smetaju gomile „gde god stigneš ti gomilu ostavi“. Imam loše iskustvo sa tim skupljanjem gomilica, jer imam bišona, tj. malu rasu pasa, koja pravi i male gomile. Skupljala sam za njim kao budala, dok nisam ukapirala da to radimo samo mi sa malim psima, dok one gomileške niko ne kupi. U sred centra veliki pas „obavlja nuzdu“ a njegova gazdarica mrtva hladna to sve posmatra. Kada je to sve obavio, ona ga povuce i krenu dalje, a gomila osta na sred srede ulice. I tako sam ja odlucila da više ne skupljam za svojim psom! Jeste, priznala sam! Kad počnu veće gomile da nestaju sa pločnika, počeće i nase male iz trava! 🙂

  6. nekultura svuda oko mene me ne iznenađuje, stoke ima na sve strane…doživela sam da mi je rečeno za moje dete: Jadan, svaki put kad mu nešto dam, on kaže hvala 😕
    Ove što šmrkovima peru podove u kući i slične njima nemam snage ni da komentarišem 😀

  7. *Zih, ja sam moju decu muštrala za to „molim“, „hvala“, „dobar dan“. Veruj mi da 90% dece, od 4. godine pa na dalje, se ne javljaju kada ulaze sa roditeljima u prodavnicu. Ajd, sto deca to ne urade, ali ih ni roditelji ne opominju, strašno! To se stalno mora govoriti! 🙂

  8. *Milana, nisam to dozivela, ali, jutros, dok sam išla na pijacu, spazim jednog dedu na terasi, kako zavrsava sa jelom breskve i ladno je zafrljacio koštičentinu kao da baca „kuglu sa ramena“. Nisam mogla da verujem. On je sigurno jedan od onih koji kritikuju mlade, kako su nevaspitani i nekulturni. A kako se zove to sto je on uradio? Po meni „matori krelac“!

  9. *Advokatice seljacine ostaju seljacine, gde god da zive. Ako dolaziš iz manje sredine, gledaš kako to drugi rade, ako iz veće dolaziš u još veću, opet gledaš kako se tamo ljudi ponašaju. Cik da bi neko od naših bacio papir ili opušak u Las Vegasu, jer je čuo od domaćina da za to hapse i deru kožu s ledja, a da ne kažem sta rade muškarcima ako stanu da zapišavaju drveće, zgrade ili bilo sta drugo. O zivotinjama, posebna priča. Postoje po coškovima sandučici sa plastičnim kesicama za „gomile“, koje besplatno koriste vlasnici, a isto tako i korpe za odlaganje istog! Gde smo mi od njih! Ma, samo komunalna inspekcija i po dzepu, debelo opaliti!

  10. Mnogo mi nešto sve ovo poznato:)))

    kad mi je u kancelariju banuo lik go do pasa u šortsu i sa sladoledom u ruci umal’ se ne šlogirah. Ja ga onako gledam, ne vjerujući sama sebi, sladoled se topi, on mljacka i onako punih usta me nešto nerazgovjetno pita, mumla prosto, saldoled kaplje po stolu….
    mislim da je je dobo upamtio…

    grrr

  11. *Dolly, dozivela sam i to. Jos gore mi je kada „fine“ gospodje stanu na vrata pa pitaju „da li smemo sa sladoledom?“, dodje mi da punknem. Kazem ja „meni ne smeta, ali ce vama smetati zato sto cete stalno gledati u sladoled da li curi, a došli ste da gledate zlato, zar ne?“. Bolje prošetajte, pojedite ga, pa se onda vratite i uživajte. E, sada, ovo nekom prija i ukapira a neko se duri i udje sa obrazlozenjem da neeeeeće curiti. Onda sam ja ta koja dežura i gleda u njihove jezike i sladoled. Strašno! Seljacine, grrrr

  12. „neki ljudi zaista ne umeju da se ponašaju u gradu.“

    Вероватно тиме нисте мислили да се примерно понашање на СЕЛУ подразумева све са бацањем смећа ?! Или како другачије да протумачим Ваше иначе прилично нејасне (?!) ставове.Кад смо већ код (мало)грађанства, моји су преци јели сребреним прибором али ми не пада на памет да ниподноштавам СЕЛО и томе слично као што се то може закључити из ваших актуелних и прошлих коментара.

  13. мој се коментар наравно односи на „drveniadvokat“ мада је и наслов могао да буде прикладнији 🙂
    Нигде нисам наишао на тако драстичне и фаталне поделе као што је то случај у Србији. Пошто ништа није случајно сасвим је вероватно да је и навијачка подела на сељаке и грађане вешто и перфидно однегаван процес. Иначе у Немачкој су СЕЛА и ГРАДОВИ као апотеке тако да поменуте поларизација НЕМА УПОРИШТА нити СМИСЛА. Позз

  14. @zelenavrata- „…a do jaja mi je nesto sto neko najgore ume da izgovori.“
    još kad kažu „do džadža“, da se kao vlasi ne dosete…bacam peglu na govorni stil 😆 😆

  15. *Solariću, ne znam odakle si, ali je kod nas normalan naziv za nekog ko se prostaci „seljacina“, sto se nikako ne odnosi na ljude koji zive na selu. Oni su seljaci i imaju svoj stil zivota i ne prave se da sve znaju, nego pitaju. „Seljacine“ se prave da sve znaju pa svojim ponasanjem svrstavaju u sebe u kategoriju „seljačine“. Ne znam oda kada tačno datira taj naziv kod nas, ali moze da mu parira i naziv „prostačine“. Zao sto kon nas nisu izjednacena sela i gradovi, bar sto se čistoće i ponasanja tice. Navijam za seljake! Verovatno sam sve razjasnila i ne zelim da polemisem. Bolje bi bilo da si izneo neki svoj primer iz zivota. Mozda neko, nesto i nauci iz datih primera! 🙂

  16. Драга Дуња, мада се назив и „сељачина“ не односи на земљорадника ипак са мишљења да се не ради баш о најзгоднијем називу пошто је веома сугестиван а и из искуства знам доста људи који га користе и није ми познато да неко од њих гаји позитиван и здрав однос према селу. Наравно тиме уопште не сугеришем да поменуто важи и за вас јер сам стекао дојам да сте једна аутентична дама, имуна на малограђанске болештине. Лично ми је у том контексту прихватљивији израз чобан(штина) али и простак је доста згодан 😉

    Видиш данас сам размишљао зашто нпр. у Швајцарској, Немачкој итд. људи нашег поднебља, углавном одн. у великој већини поштују ред и прописе док то опет није случај са Србијом. Уколико бисмо поједностављивали онда је поменути апсурд вероватно најлакше објаснити ако би кривца тражили у рођенима „на асфалту“ јер су се показали неспособни у преношењу одређених правила понашања…или пак можда поменуте навике нису биле присутне у довољној мери. Слично томе, друга страна по инерцији и не баш основано окривљује ове, оне…

    Ако изоставимо околност да је Србија пре 20 година пролазила кроз праву катастрофу шта би онда могао бити узрок поменутом парадоксу ? Историјско-културно наслеђе? Свакако мада не у толикој мери као што то неки умишљају. Мишљења сам да је томе главни кривац политикантсвто а нарочито и пре свега послератна комунистичка револуционарна гарнитура која је уместо да се бавила животним и реалним проблемима спроводила идеолошку инквизицију што кроз послератно елиминисање „српске буржоазије“ – идеолошког непријатеља бр. 1 (Ђока Дунђерски је само кап у мору) а након тога се 1948 још обраћунала са преосталим неподобним елементом. Наравно да под тим комунистима не подразумевам и већину партизана – обичног народа и комунисте оне друге генерације који су се у партију учлањивали више по инерцији и сл. А после тога проучавање лика друга Тита, параде,… Колико је само папира потрошено и времена утрошено на којекаве биографије, зборнике, читанке,…а све њему у част.

    Према томе није тешко извести закључак ради чега се сличан профил људи понаша доста дугачије у две различите државе / система. Бар што се тиче поштовања прописа итд. Међутим, пажње вредан је занимљив феномен јер има и таквих који након што пређу границу почну са бацањем отпадака, што због условно речено релативно објективних околности (пуна канта за отпатке) или „линије мањег отпора“. Неки можда воле да се „опусте“.

    Разлог томе видим пре свега у околности да је у послератној Немачкој постојала и опстала критична маса аутентичног грађанства и која није третирана као идеолошки непријатељ док су у Србији чак и они малобројни преостали сведени на друштвену маргину без могућности стварног утицаја на друштвено-политичке процесе.
    Лично у видим могуће решење или барем добар почетак у неселективном спровођењу казнене политике, строжим казнама и цивилној иницијативи.

  17. drveni advokat, а каква је разлика између чобана и сељака ? Можда је доња прича прави пример 🙂

    ПЧЕЛАР И ГОВЕДАР
    У Бањанима су били два рођена брата- Томо и Шпиро. Један је био доста паметан човјек, а други само добар чобан.
    Овај паметнији редовно је радио кад пчела, а овај други стално чувао говеда. Закривало се говедару па рече своме брату, да он чува убудуће пчеле, пошто је то много лакше, а њему ће да да говеда. Тако и учине. Говедар остане код пчела. Истог дана пчеле се почну ројити, а овај као невјешт узме кошницу да их ушика, пчеле га стану пецати, он се стане бранити рукама и викати из свег гласа:
    – Ши… Ши… ђаволи уројили.
    Пчеле у ројевима побјегну у шуму.
    Кад паметнији брат увече дође с говедима упита новог пчелара да ли је ушикао пчеле.
    – Не ја, брате, како да ухватим стотину хиљада крилатијех ђавола у једну кошницу? Оваквога ђавољега мала ја нијесам никада гледао. Мене се разобада десеторо говеди, па им ништа не могу, но да се опет мијењамо.

    ———

    Доњи виц могао би послужити као добар пример разумевања разилике између ЧОБАНА и ПАСТИРА, ваљда у смислу пословично боље организованости Цркве ?

    „Razlika između crkve i države? – Crkvu vode pastiri, a državu čobani!“

  18. *Jel ti to meni tepaš Solaricu kada me oslovljavaš sa Dunja? Uh, covece sto si se ti raspisao kao da si pisao govor za Parlament. 🙂
    Sta da ti kazem? Više bih volela da nas vode čobani, jer su oni naviknuti da brinu o svom stadu, za razliku od „čobana“ koji nas vode. Nije ih briga ni o cemu već o svom dzepu. Sve što su školovanije vodje, nama sve gore. Mozda bi nam trebao jedan pravi čoban, jer se kod njega zna da je 2 plus 2 = 4, dok kod ovih naših nikad ne možemo da izvedemo racunicu u nasu korist. Njima dzepovi puni, a mi ostatosmo sirotinja, a mi ih izabrali i postavili za čobane.
    Po meni nema opravdanja za prostakluk, bačeni papir, vršenje nužde gde ko stigne (narocito vi muškarci, a čast izuzecima), pljuvanje, duvanje nosa, itd. Nema to veze za Titom, komunistima i politikom. Da vidiš kako bi svi pazili da znaju da ih vrebe komunalac iz prikrajka i da će ih odrati za svaku nepažnju na javnom mestu!
    Usput, obozavam rakiju od dunje, kolače sa dunjom i dunju na ormanu (sto u nasim stanovima, svakako, nije moguce). Na selima, je to normalna pojava i uzivam kada odem kod prijatelja i pogledam zute dunje i njihov miris!

  19. Дуда , извини што ти често замењујем име. Није намерно. Рефлекс. Мада ако смо искрени Дуња је чак и много лепше име 😉 Расписао сам се јер сматрам да тема много комплекснија па сам чак изоставио идеолошку чистку имућних домачина тзв. кулака а да нисам ни дотакао калварију кроз коју је прошло становништво Срема за време окупације. Мени су за време и после рата страдала оба деда, и са мајчине и очеве стране тако да сам и те како свестан трауми, шиканирања и фаталних последица само што се моје породице тиче. Не верујем да је другчији случај када је у питању држава. Поззз

  20. *Solaricu, nije mi baš blog za ovako ozbiljne teme. Ja blog više shvatam kao razonodu i izbacivanje iz sebe i srece i bola i nezadovoljstva, ali ne tako duboko. Hvala ti i pokusaj malo da budeš vedriji! Zao mi je sto su tvoji tako prošli, ali veruj mi, svako od nas vuče po neku tugu. Ne smeta mi za Dunju, šalila sam se! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s