DADU IM DADINU

Posto sam sinoc nesto zeznula prst i poceo je strasno da me boli, malo sam se zabrinula i resila da, konacno i posle 4 meseca od dobijanja resenja za penziju, uradim, cerki i meni zdravstvene knjizice.  Naravno, prihicki sam se pripremala sa mantrom: Bice sve u najboljem redu, proci cu sigurno danas i imacu sve papire koje su mi potrebni! Sve sa smeskom na licu, obavim fotokopiranje nekih dokumenata, ponesem strpljenje sa sobom i krenem!

2908931080090057235WYjSFX_ph

Malčice sam se pribojavala da ipak necu obaviti sve danas! Usla sam u salu socijalnog, koja je, za pravo cudo, bila prijatno rashladjena i nije bilo puno sveta! Pronadjem salter PENZIONERI (jos uvek se smejem na rec penzioner jer mi nije jasno da sam upravo to).  Stanem u red, peta. Primetim iznad saltera broj 291 i pitam gospodju ispred mene da li brojevi vaze i nas, jer mi nisu rekli da treba. Ona potvrdi i ja odem do recepcije i dobijem broj 308. Zatim na salter kod pravnice da mi proveri sva dokumenta, pa me ona uputi na salter dva po prijavu za penzionera. Uf, tamo se otegao red ko gladna godina! Sta cu, stanem na poslednje mesto. Jednoj ispred mene prigustilo, zamoli me da joj pricuvam red a ja molila boga da se ne vrati dok ja ne prodjem. Bacam poglede na tablu iznad mog saltera i vidim da prolaze brojevi i munjevito se priblizava moj broj, ali, ispred mene jos dve, racunajuci i onu sto se zamalo uneredila. Kling, i promeni se broj u 308. Moj broj! Pocne znoj da me obliva i pamet napusta. Konacno, dobih i ja svoju prijavu i trk na salter. Prosao broj 308, sledeci je 328, ali se niko ne javlja na njega. Ja uletim, sa mojom ceduljom i pitam namrgodjenu babuskeru, da li mogu ja sada posto je moj broj bio pre ovog, a ona me hladno pogleda i odgovori: NE MOZE! Ja, opet, ljubazno: Zasto, kada nema nikog sa tim brojem koji se trazi, a ja sam samo jedan broj iza? E, PA NE MOZE, VIDITE DA LJUDI CEKAJU U REDU! Kazem: Vidim, pa sta da radim? Ona, bez ijednog pokreta na licu: NE ZNAM, CEKAJTE! Ja: Sta da cekam i dokle? Ona: NE ZNAM!  I opet kling, i novi broj: 331. Ja se okrenem cetvorci iza mene i pitam ih da li je neko 331. Oni svi drze brojeve ko loto tikete, gledaju u njih i slezu ramenima: Niko, odgovori jedan divan covek. Ja se opet okrenem nadrkanoj: Jel vidite da nema nikoga ni sa ovim brojem, zasto ne mozete da me primite? NE MOGU JER JE VAS BROJ PROSAO, A UOSTALOM STA VI HOCETE? Kako sta hocu, treba da mi uradite zdravstvene knjizice za cerku i mene! NE MOZE, JER NISTE NA REDU! Ja ne verujem svojim usima, ljudi pilje u mene, svi naelektrisani, ja im pridjem a iza sebe cujem novi kling i novi broj i opet nema nikog sa tim brojem… i sta da radim ljudi? Kaze, onaj divan covek: Nije mi jasno stvarno, zasto vas nije primila kada nema nikoga iza vas do tek ne znam kog broja? I dve zene gundjaju, kako bandu treba pobiti, sto sam i ja mislita tada! I stojim tako besna i cujem nove klingove i resim iznenada i dreknem: MA PICKA VAM MATERINA SVIMA, DZUKELE JEDNE, IDEM KUCI DA VAS NE GLEDAM! Zguzvam onaj broj i ne bacim ga dole, mada bih to, tada, najradije ucinila, koliko sam bila besna i pomucenog razuma, vec sam ga ostavila na nekoj polici blizu izlaza.

Pa dadu vam dadinu, pokvarenu! Pa zamislite vi taj bezobrazluk! Nije mi palo na pamet da uzmem novi broj, sto sam mogla, jer nije bila guzva. Kada sam se smirila, uz put, vracajuci se kuci, sa bandaziranim prstom i na 35 u hladu, skontala sam da ce mi, onog dana, kada budem isla da uradim knjizice, biti sve mnogo jasnije i sto je najvaznije, imam sve sto mi treba od papira!

A i prstu je bolje! Valda i njemu dosadilo da boli pa odustao. Pocela sam malo i da ga savijam.

Izgleda da mi knjizica, ipak, nece trebati ovih dana!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

40 мишљења на “DADU IM DADINU”

  1. pročitala i izvini, ali glasno se smijem:))
    zamišljam te kako psuješ i smijem se:)

    Dok god te namrgođene face ne budu svjesne da su one samo servis građana, da su tu zbog tebe,a ne ti zbog njih, to će biti tako.
    Kod nas se to poprilično mijenja, tako da te na svakom šalteru dočekuju ljubazno….

    od svega je najvažnije da ti knjižica i ne treba

  2. *Dolly, sada je i meni smesno zato sto sam mogla doci kuci uradjenog posla, ali sam toliko bila besna, da sam mogla samo da odem! I kod nas se mnogo popravila situacija i znam da je tesko raditi sa ljudima, ali ovo bi trebalo da bude samo jedan mali gest „dobre volje“. Prosle godine mi se desilo da mi je licna karta, koja je istekla a nove jos nisu pustili u promet, trebala za sud za dva dana. I ja zamolim zenu na salteru da bude gotova u ponedeljak jer mi treba u utorak a ona mi sapne da dodjem istog dana u jedan. Nisam mogla da verujem da bez veze neko hoce nesto da ti uradi a ne poznaje te. I bilo je tako. Odnela sam joj kafu i desert i karticu na 10 % popusta. Bila je pre mesec dana, ali nije pronasla nista sto joj treba. Nema veze, postoje dobri ljudi! 🙂

  3. I meni je smešno kad te zamislim 🙂 No, ima puno mladih koji bi rado i ljubazno zamenili te babuskere.
    Dudo, bila sam danas u NS-u, prvi put da se nismo slučajno srele 🙂

  4. Чуди ме наиме толераннтност друштва спрам праве епидемије аномалија у редовима чиновништва (од 2000-те им је број утростручен) у виду ароганције, бахатости, омаложавања и понижавања грађанства које их најзад и ФИНАНСИРА преко плаћања ПОРЕЗА !

    И поред свега актуелна Влада преко тзв. „стенд-бај аранжмана“ задужује будуће генерације само како би одржала тај нефункционални и паразитски систем који баш подсећа на отоманску управу пре надолазећег сутона.

    Следечи пут употреби израз „самсаре једне“ што ти дође исто али „лепше звучи“ 🙂 И може увек да се протумачи и као врста парфема (Samsara Perfume) 🙂

  5. Uvek sam se pitala zašto moj tata ne voli pravljenje ličnih karata, overavanje zdravstvenih knjižica, produžavanje dečijeg dodatka. Ali sve m je postalo jasno pre par meseci kad sam sama otišla da produžim ličnu kartu. Negde u aprilu sam se raspitala šta mi sve treba, nabavila dokumente i držala ih kući 2 meseca jer se niko nije javio na telefon za zakazivanje za nove lične karte.

    Početkom ovog meseca sam naterala samu sebe da odem. Otišla oko podne. Nije bila strašna gužva, stala i čekam. Radnica na šalteru (nekih 45 godina maksimum) izuzetno neljubazna. Na sva pitanja odgovara vrlo grubo, dere se na ljude ma svašta. Uzima dokumente i zakazuje termin. Došla ja na red, kažem lepo dobar dan, želim staru ličnu kartu, promenu adrese i evo dokumenata. Ona mi ih trgne iz ruke, pregleda. Sve je na broju. Tačno sam videla po izrazu njenog lica da joj nije drago što imam sva dokumenta i što neće moći da se izdere na mene.

    Tako da sam shvatila da je najbolje oružje u takvim situacijama smirenost i kompletna dokumentacija, tako im se najlakše zapuše usta 😀 To je moj savet za tvoj sledeći odlazak u socijalno 😉

  6. „najbolje oružje u takvim situacijama smirenost i kompletna dokumentacija“ Можебит да је „покорност“ најбоље и најкомотније решење али лично такав став доживљавам као конформистички и друштвено неодговоран што је последично и један од узрока за тако лош ниво комуникације од стране чиновништва.

    Можда су и многи погрешно схватили или прозрели иронију из култног Балканског шпијуна:

    Mira Banjac: Pa, valjda me se tice ovolika skupoca…

    Danilo Stojković: Ti si pozvana da resavas drzavne probleme! Ceo narod cuti i trpi, samo ti lajes! …

  7. *Solaricu, situacija u cinovnistvu se znatno poboljsala, ali ima izuzetaka. Nece ova nadrndana babuskera jos dugo tamo ostati. Sigurno je i nju zivot ošamario, cim jos uvek radi a ne bi trebala, po godinama! „Samsare jedne“ mi je suviše fin izraz za takve, vise volim da socno opsujem, bude mi lakse! Sta cu, takva sam! 🙂

  8. *Mackomali, mnogo je lakse kada znas da imas sve sto ti treba, ali u SUP-u nema ko da ti kaze, a na panoima su izlozeni samo cisti slucajevi, a takvih je, cini mi se, najmanje! I uvek mi se noge tresu pri pomisli da cu jedan posao morati da obavljam bar tri puta. Nije mi tesko da stojim u redu tri sata ako treba, samo da uradim to zasto sam dosla. A ovo sto se meni desilo je cist bezobrazluk! U socijalnom postoji pravnica, mlada, ljubazna, takticna, koja ti pregleda dokumentaciju i uputi te gde treba da stanes ili sta jos da prilozis! To su super smislili! Treba takva osoba da postoji svugde u „cinovnistvu“! 🙂

  9. Dudo,
    samo mi jedna stvar nije jasna,a to je, kako salterski sluzbenici nisu svijesni da smo svi mi,htijeli to ili ne , pokadkad prisiljeni da stojimo u redovima. Kad su vec imali prilike to iskusiti,zar to, ama bas ni mm nije pomjerilo njihovo dozivljavanje stranki ? 🙄

  10. Њима не прети конкуренција из Кине пошто Кинезима са урођеним рефлексом осмеха још није омогућено запошљавање у државној управи.:) Нека готовани мало окусе благодети савременог неолибералног закона тржишта. Дуда, такав утисак сам стекао на основу бројних негативних коментара читалаца са Политикиног сајта а који се односе на лош третман од стране здравствених радника и здравства у целини које такође део јавног сектора.
    Иначе имам лепих вести за женско друштцо тј. спремио сам неколико рецепата за бољу кондицију ваших љубимица – цвећа: http://tiny.cc/s7m16

  11. *Solaricu, u pravu si za Kineze, samo ih jos tamo nema. Ovi sto zive kod nas, nisu mi bas neki. I oni se pokvarili, videli od naših trgovaca. Jedu po radnjama, deca im tamo rasu, uh. Zao mi ih je, ali…
    Hvala ti puno na receptima za bolji rast cveca. 🙂

  12. да се не посипамо нон-стоп пепелом и оптужујемо као нека неваљала организација 🙂 (што би рекао један наш колега који пише о архитектури) морам да приметим како ни Кинези нису некакав појам чисточе. Пошто ме сличне теме доста привлаче и заокупљају још би додао да нико од тих службеника не очекује неку емпатију и да сам потпуно свестан чињенице да је интензтиван посао са људима доста напоран као и да особе са специфичним занимањима (можда није најбољи пример) попут хирурга, форезничара,…понекад развију посебан одбрамбени механизам у виду испољавања сарказма, цинизма итд. што их вероватно одржава у „психичкој равнотежи“. Наравно да све поменуте „олакшавајуће“ околности не оправдавају мањак елементарне пристојности и то поготово у временима када су сталан посао, редовна плата, извесна оегзистенција,.. постали чак синоними за луксуз.

  13. *Solaricu, „ti sluzbenici“ bi se mnogo bolje osecali da imaju prijatnu komunikaciju sa klijentima. Ja radim u trgovini i mogu ti reci, da osmeh sa moje strane izaziva osmeh i sa njihove. Mnogo je prijatnije caskati sa musterijom, odnosno strankom i finije se zavrsi posao. Ona babuskera, samo da je malo volje pokazala i primila moj predmet, dobila bi od mene mnogo osmeha i a mozda, cak i poljubac 🙂

  14. *Bensedinko, imala i ja vezu, divnu moju komsinicu, ali je na porodiljskom, pa sam morala sama! Ma uradicu ja to, pa cu se onoj tamo „vec zahvaliti“. Odnecu joj vizitku i “ toplo je zamoliti“ da dodje do nase radnje, da joj pokazemo kako se radi sa klijentima! 🙂 Da je naucimo, jer tamo, ocigledno, nije imao ko, ili je slepa pored ociju!

  15. A jesi li ti iynenadjena, jos nisi shvatila da su salterske radnice posebna vrsta koja samo sluyi da moyes da shvatis koliko neko moye da bude neljubazan i da ne zna ništa. A sedi zaštićen staklom!

  16. Nemam sad vremena da citam sve komentare, pa se mozda i ponovim, al nema veze.
    Dok god ne pocnu da dobijaju otkaze zbog odnosa prema klijentima, nista se nece promeniti. Svaki put, koliko god da se psihicki spremim, prorade mi zivci bas zbog takvih kretenusa koje ni od cega prave celu ceremoniju. Umesto da ti zavrsi za dva minuta dokumenta, pa da se i ti njoj skines sa… ona izmislja i odugovlaci. Ali, to im je valjda dusevna hrana-da i one negde budu glavne.

  17. *Mahlat, jesam se iznenadila zato sto vec dugo nisam naisla na ovakvu sortu. Bezobrazna je bila jedino ona, a sve ostale vrlo ljubazna. I na postama su ljubazne i u bankama, zaista. Ova me je totalno izbacila iz koloseka, jer znam da su dobili nalog da budu svi sa „kezom“. Zalila sam se komsinici a ona mi rekla da su je dvojic iz obezbedjenja iznela iz salter sale, zato sto je jednu od njih ZGRABILA ZA GUSU I JEBALA JOJ SVE PO SPISKU! 🙂

  18. Dudo citam kako si ti prosla, a upravo mi je drugarica ispricala kako je u stajala u redu u posti onako kako je predvidjeno, dok su svi ostali stajali onako sa strane naslonjeni na saltersku dasku i umalo je nisu istukli jer je ona cekala red iza zute linije, mislim kao normalan svet, pa umalo ne dobi stapom od nekog dede… 😀

    Salterske sluzbenice su skoro svuda iste, nije ni ovde puno bolje, samo se mozes zaliti pa onda dobiju po nosu!

    Ti opet u akciju i napravi te knjizice zlu netrebalo.
    Zelim ti lepu nedelju, brat mi kaze da tamo pada kisa… 😀

  19. *Saro, imala sam isti slucaj, samo sto se u mom desilo da je salter zatvoren i receno nam je da, kako stojimo napravimo tri koraka u levo i nadjemo se na sledecem salteru! Strasno, sve babe i dede u redu, koji obicno cekaju od 5 ujutro da slucajno ne zakasne do 7 uvece. I tu je nastala gungula. Ja to uradim, a veci se nasloni na salter. Ja zapamtila ko je ispred mene i drzim se te zene. Kada je ona dosla na red, ispreci se jedan deda, koji je dosao ohoho iza mene, stade iza te zene. Nisam se ja dala. Rekla sam mu da ako misli da ce doci pre mene na red vara se. I tu rec po rec, ne dam se ja, guram se iza te zene i primeti me drugar koji radi iza saltera i namigne mi. Stadosmo nas dvoje ispred saltera i ja drugaru kazem: DA VERUJE MENI JER SAM JA U PRAVU, A GOSPODIN JE, BEZ OBZIRA NA SVOJE GODINE, STRASNO BEZOBRAZAN! I poverova on meni, kao i vecina ljudi iza saltera, znajuci kako su matori bezobrazni. Drugar mi je sapnuo da drugi put dodjem okolo i da platim sta imam. Srecom, nisam to uradila, nego su oni otvorili jos jedno uplatno mesto, meni u komsiluku. Pada kisa, odvratno je, hladno, 14 stepeni, a u stanovima jos uvek pakao! Prijatan vikend tebi, dedi i deci i uzivajte sa Astorom! 🙂

  20. *Maki, u socijalnom se puno toga promenilo. Imas sada i koga da pitas i taj isti da ti pregleda papire, kao sto je meni, a ova nadrndana jos nije zavrsila sa mnom. Dadu li joj njenu, spremam se psihicki za drugi krug. Cekam nju u krivini, pa da joj objasnim neke stvari!
    Procitala sam i tvoje muke. Od tada je napravljeno nekoliko koraka dalje, tj. malo je ipak lakse! 🙂

  21. Ovo što si rekla me jako raduje!
    Po tvom pisanju mislila sam da se nisu pomakli
    Ono što sam ja morala da uradim za običnu zdr. knjižicu su bile „muke po Mati“, ali radujem se ako su otišli koji korak dalje 😆

  22. Evo me Dudo,
    duga Vam je to prica ( o socijalnom i o sluzbenicima koji tamo rade).
    Trebali ste me nazvati da Vam pregledam papire ako nista drugo.
    A prica o njima – pricacu Vam je kada dodjete na tu obecanu kafu!
    Pozdrav,Sanja

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s