IMITACIJA ZIVOTA

Ovo je prica o jednoj zeni, koja je, zarad ljubavi prema majci, unistila sopstveni zivot!

Rodila se davno, 192.. i neke godine. Bila je starija cerka. Kako su bila ratna vremena, ostala je vrlo mlada bez oca, sa majkom i mladjom sestrom. Nije im bilo lako, a mati je bila jaka zena i morala se slusati. Tako su naucile.  Zivot na selu, potom u gradu. Nije se imalo. Pomagali rodjaci, koliko su mogli. Mati se udala, ali ni taj brak nije dugo trajao. Ona je bila umetnicka dusa. Zavrsila je umetnicku skolu, potom zavrsila i akademiju.

Zaljubila sa u slikara. Greskom, govorila je njena majka! Trebala si gledati nekog indzilira  a ne „crtača“. „Uvek cete biti gladni. Znas kako zive slikari, pa jos i ti izabrala to, sto ne donosi pare.“ Ali,  njeno srce nije biralo zanimanje, vec coveka, po svojoj meri. Zavoleli su se ludo. Mama to nije mogla sa svari. Trudila se svim silama da ih rasturi. I uspela je, praveci im strasne zvrčke. Mama se  morala slušati!

Ona se razbolela. Dobila je Bazedovu bolest. Oci su joj ispale od tuge i placa za svojim voljenim. Lecila se, koliko je mogla, ali oci nisu mogle da se vrate na svoje mesto. Nekada lepa zena, postala je „ruzno pace“. Da bi zaboravila svoju veliku ljubav, bacila se na slikanje svile. Bila je vrlo uspesna. Imala svoje izlozbe, ali njega nije mogla da zaboravi.

fotka tugaNjena majka, naravno, nikada nije priznala da je ona kriva za cerkinu bolest. Pripisivala je to sve njenoj nebrizi o sebi, o „buljenju u platno“, sve drugo, samo ne patnju za izgubljenom ljubavi.

Vreme je prolazilo, otkucavao joj bioloski sat i javila joj se zelja za detetom. Opet je majka odigrala vaznu ulogu. Pronasla joj je jednog „bas finog gospodina“, koji je samo malo stariji od nje. To malo je bilo 20 godina. „Ju, pa kakve to veze ima? Ima dobar posao, dobro zaradjuje, a ti drago dete, nemas bas puno sanse da pronadjes nekog mladjeg i lepseg, ipak, bolest je ostavila traga na tebi, ne?“ Kakva pokvarena izjava majke monstruma, a?

Da, ostavila je traga i na njenoj izmucenoj dusi. Prihvatila je gospodina, koji je bio vrlo ljubazan prema njoj i nikada joj nije priznao da mu je smetalo to sto joj oci ne stoje bas tamo, gde bi trebale.

Udala se za njega i ubrzo rodila cerku. Bila je neizmero srecna. Dete je ispunilo deo one praznine u srcu. Zivela je svoj zivot, ispunjena ljubavlju prema detetu. Gospodina je postovala. Bila mu je samo sexualni objekat. Srce mu nikada nije dala.  Iskreno, nikada je nije voleo, kao ni ona njega. Docekao je godine, kada mu je bilo vazno samo da nadje neku dobru zenu, naravno, mladju, koja ce moci da ga dodvori kada ostari i onemoca. I pronasao je nju, koja je bila ranjena, prazna i zeljna deteta. I dobio je to od nje, kao i ona od njega.  Medjutim, razlika u godinama je donosila sve vise svadje izmedju cerke i oca i nje i muza. On je bio isuvise star da bi prihvatio sve ono sto  trazi od njega, kao oca, devojka kao sto  je bila njegova cerka.Mama  se stalno postavljala izmenju njih dvoje, pa je i samare primala umesto svog deteta.

I dosao je dan, kada je cerka odlucila da se uda i, konacno, ode iz njihove kuce. Mati joj je bila tuzna, ali je bila srecna sto ce  se cerka bar udati iz ljubavi. Odselila se sa muzem u Italiju i tamo su ziveli. Nisu bili bas srecni. On nije zeleo decu, da ne bi upropastio svoju karijeru, slikara. Karijera nje same nije bila vazna, posto je resila da svoj zivot podredi muzu.  Posle niza godina zivota u senci i samoci, vratila se u ocevu i maminu kucu. Nije vise bila mlada i nije vise bilo vremena za radjanje. Ostala je bez dece.

Mati joj je bila tuzna. A „fini gospodin“ je docekao starost, zena ga je sluzila i odsluzila, sve ono sto je on zamislio. Njena mati je docekala starost. Sluzile su je obe cerke, do smrti. Nije ih dugo mucila, sva sreca. Takav uticaj na dete, koji je ova majka imala, prosto je neverovatan. Mladja cerka, se otrgla na vreme i nije dozvoljavala majci da se meša u njen zivot. Stara je uvek govorila lepše o starijoj ćerki, mozda je ipak grizla savest, kada je videla da ova nije bila srecna u braku.

Mislila je da ce posle muka koje je prezivela u braku sa starijim gospodinom, konacno pronaci svoj mir.

Pitala se milion puta, da li je to bio san ili samo imitacija zivota!

* Sada se setih filma IMITACIJA ZIVOTA! Da li ga se neko seca od vas? Ja sam ga gledala kao mala, pa kao devojka, pa kao zena i svaki put sam plakala Kao jesenja kiša ILI LETNJI PLJUSAK! Pogledajte ga, vredi! Evo, pronadjoh ga, pa pogledajte deo i sadrzaj (ako uspete?)!

2468diMITACIJA ZIVOTA

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

13 thoughts on “IMITACIJA ZIVOTA”

  1. Kako je ovo tuzno !
    Tako biva kada se zaboravi da su djeca individue za sebe i imaju pravo na knjigu sa neispisanim stranicama.
    Ali ne rijetko, desava, se ,da zbog svojih licnih strahova,omaski i razocarenja,roditelji sivilom ispisu dobar dio te knjige.Na taj nacin nametnu tematiku,koja se vise ne da lako preusmjeriti.

    Oni koji imaju karakter buntovnika ,imaju sanse za novi pocetak,ali oni koji su podlozniji uticaju i kojekakvim doktrinama ,njima nije lako. 😦

  2. *Afrodita, mislim da je ipak oprostila majci samo zato sto je dobila divnu cerku iz tog \“ludog\“ braka. Njih dve su kao jedno telo! Sva sreca! Inace, promasen zivot, totalno! 🙂 Ja se zaista trudim da ne gusim svoju decu. Svako treba da ide svojim putem i to sto izabere, to mu je, pa bilo dobro ili lose, moze se ispraviti. Covek gresi i uci, ceo zivot!

  3. Tužna priča jako. Mislim da ljubav prema roditelju ne bih pokazivala na ovaj način. Mada druga su to vremena bila, ko zna kako bih se ja ustvari pokazala u datoj situaciji. Dobro je što nikad nećemo to saznati.

    Nažalost poznajem ljude kojima roditelji upravljaju životom. Teško je to gledati sa strane a znaš da si nemoćan. Oni su jednostavno navikli na sve to, najgore je što nemaju svojih ambicija ili interesovanja koja bi ih naterala da se otrgnu.

  4. *Mackomali, ni ja nisam dozvoljavala roditeljima da mi se mesaju ni u sta. U stvari, oni to nisu ni zeleli. Uvek su sve pitali. Mama, kada je cula da se zabavljam sa sinom od bivse devojke moga tate, totalno je odlepila i rekla mi da ce se ubiti.
    Na to sam ja otkacila i pitala je odakle joj pravo da me tako ucenjuje i da cu se ja zabavljati sa njim a ona moze i da se ubije. Brzo se predomislila i zavolela ga! Poginuli su pre nego sto sam se ja razvela, na svu srecu!

  5. Tužna priča:(
    Ne mogu prihvatiti da roditelj ne želi sreću svoga djeteta, ali roditelji često ne prihvataju da djeca mogu sama procijeniti, bolje od roditelja, šta je za njih dobro. Zato ih guše u ime nekog „većeg cilja“ i upropaštavaju im godine koje odlaze u nepovrat.

  6. *Dollybel, ni meni nisu jasni takvi roditelji. Moraju pustiti svoju decu da sami odaberu svoj put, naravno, savetovati ih i usmeravati na vreme! Ovo je bilo suludo, a takvih ima sigurno na hiljade! 🙂

  7. Takvi roditelji su sebični i samoživi. U većini slučajeva pokušavaju da kroz svoju decu urade sve ono što nisu sami bili u stanju i cena im nije važna.

    Obično ispaštaju oni koji nisu krivi. Svako ima pravo na svoj život i niko nema prava da drugome nameće svoju volju.

    Tužna priča, ali u svakom slučaju poučna.

  8. *Charolijo, u pravu si, jadna zena, ocigledno, naucena „da se mama mora slušati“, prosla je kao bos po trnju!
    *Elkectrasdreams, e, tu treba biti pametan! Nikada ne znas! Ja sam trebala poslusati svoju mamu, izgleda da je imala dobar instinkt! 🙂 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s