POGLED SA MOJE TERASE

Prvi pogled sa moje terase je u moje zardinjere sa cvecem, koje, budi bog s njim, nije bas nesto dobro krenulo.  Evo, vidite i sami. Samo su kadife procvetale, ali, fali im sunca da se brze otvaraju.

kadifa

 

Muskatle su totalno ugusene i slabo nesto napreduju. Dalje, vidite pogled na zgrade koje se nadovezuju na mogu, u desno. Komsije, koje su do mene, su divni mladi ljudi, koji imaju dva sincica. Ona jako voli cvece i nedavno je posadila divne dalije. Ali, zato, tri sprata ispod njihove terase, niko ne gaji cvece.

Sanja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Videcete, otprilike u mojoj visini, na sredini slike, komsije cija je terasa uvek, najlepsa i najrascvetanija. Ne znam, koliko se primeti, ali ima jako puno terasa bez njega. Ne mogu da verujem da su ljudi toliko nezainteresovani da imaju divan sareni kutak. Vazno im je da na terase izbace burad sa kiselim kupusom, sporete na kojima kuvaju „da ne zasmrde ceo stan“, izbace stare fotelje i uglavnom, drze sve ono sto im ne treba. E, da sam ja vlast… Morali bi svi da imaju samo cvece i susilice za ves, a ne razapete strikove i velike gace i ogromne brushaltere u prvom redu. Strahovito nam je potreno obrazovanje sa temom KULTURA STANOVANJA. Na primer, juce popodne, oko pola pet, krenuo komsija da busi iz sve snage, da se cela zgrada tresla. Nisam mogla da verujem. Prvo, na godisnjem odmoru sam,  pa sam sebi dala mogucnost, da malo prilegnem oko 4 i odmorim se. Naravno, malo je falilo da dobijem infark od prvog urlika busilice. I, eto, sta da kazem. Ustala, skuvala kafu, a njegovo busenje je prestalo, kako sam sa kafom izasla na terasu. Nevaspitano, nema sta!

Pogled,  pravo ispred mene je bordo bela zgrada, na kojoj, primeticete, skoro da nema cvetka. A u njoj zive, uglavnom, fakultetlije (bez da se neko uvredi).

Cini mi se da „raja“ vise uziva u lepoti cvetova od onih „koji nikada vremena nemaju ni za sta“.

Vana

Ovde zivim 10 godina i sve komsije znam. U bordo zgradi na poslednjem spratu sa desne strane, zivi zenka haskija u koju je zaljubljen nas bison Tedi.

Kada je Ava u teranju, Tedi, kao svaki zaljubljeni muskarac, sedi na terasi po ceo dan i pilji preko, ne bi li ugledao svoju dragu. Kada je spazi u dvorisu, da je malo vislji, verovatno bi „precicom“, preko ograde, sisao dole.  Obozava je!

Ljubav ne zna za razliku u visini!

Levo od nas je dugacka zuta zgrada, kako je mi zovemo i ona je najsiromasnija zardinjerama sa cvecem. Videcete terasu koja je u krovu i na kojoj se susi beli carsav. Cudno, jer je obicno, carsav iza onih velikih gaca i brushaltera. Skroz sam se frapirala kada sam videla da ih nema. Ljudi su vrlo pedantni, pa svaki dan peru po dvoje troje gaca i vazno je da to svi mi vidimo, a ne da ih sklone iza carsava ili stonjaka ili majica.

zuta dugacka

 

U istoj vertikali, na prvom spratu, zivi sama starija zena, koju povremeno posecuje cerka sa unukom. Oni su izrazito glasni. Na psovkama bi im pozavideo i „kocijas“. Jesto to njihov zivot, ali ne mora da bude i nas.

E,  ta starija zena, se stiti od tudjih pogleda tim zelenim carsavom i jos jednim do njega, mada ima i tendu i roletne na svim prozorima i vratima. Sta ce zena, verovatno, nema ko da joj pokaze kako se to koristi, pa je ovako sigurnije. Povremeno, leti, proviri izmedju ta dva, poprica sama sa sobom i nestane. I ona je vrlo uredna. Skuplja lisce ispod svoje terase i ispred cerkine garaze koja je na kraju parkinga. I uredno viri u garazu, nemam pojma sta ocekuje  da ce u njoj videti.

Najvise volim vece, kada se popale svetla u stanovima preko puta, pa mogu da virnem u svaki od njih. Narocito me kopka sta ko gleda na tv, jer su uglavnom tv  okrenuti tako da ja lepo vidim sliku. I kada igra nas vaterpolo tim, volim da vidim da li jos neko navija za nase, posto ja skacem i sekiram se kao beli lebac. Uglavnom navijam sama, jer bi bilo prilicno besprizorno da me neko vidi onako razjarenu. Znate zasto gledam bas taj sport? Pa da, moj zet brani!

I dvoriste nam je bilo divno, sve dok se atomsko skloniste nije izdalo za prostoriju koja sluzi kao muzicki studio. Tada je pocela promenada kroz dvoriste. Dolaze deca iz okolnih ulica na ljuljaske i klackalicu. Sve dok se igraju decijih igara (koje jos uvek igraju, mada sve redje), odlicno je.

U vecernjim casovima, na sklonistu se skupljaju uglavnom momci u odlicno vreme, oko 12 h, sa dvolitrama piva i tu provode vreme, nalivajuci se, pišajuci u nase dvoriste, mereci pri tome „znatevećsta“, pricajuci price „ko je koju i koliko puta“, sutirajuci piksle i flase. I to sve se desava ispod moje terase. A zgrade su zidane tako da prave krug, pa ispada da zivimo kao u bunaru! I stoga je odjek „kao da se sve desava bas u vasem stanu“. Ni sa ulicne strane nije nista bolje! Skupljaju se po coskovima, deru se, pale vatru u kontejnerima, a radnici na gradilistu preko puta nas, pocinju svoj ritual, vec u 7 sati ujutro. Udarnici!

U nemanju ideja za nekim novim  i interesantnijim temama, za sada toliko!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

36 мишљења на “POGLED SA MOJE TERASE”

  1. Pa tema je odlicna. Kako nije zanimljiva? Bas je lepo videti tvoju okolinu. Zgrade i kako balkoni izgledaju. Drago mi je da volis cvece jer sam i ja luda za njim. Da nema njega i mog vrta ne znam sta bi leti. 😀
    Odlicno si sve opisala i predstavila u slikama. Bravo Dudo.
    Ja se radujem svakom tvom tekstu.
    Bez klime se ne moze vise zamisliti zivot preko leta. Vidim da skoro svaki stan ima klima uredjaj. Upravo se sa mojim bratom dogovaram oko klime, on je bas protiv. No oni zive u prostranoj kuci sa jako puno zelenila, pa se tamo ta vrucincina i ne oseca bas preko dana, ali nocu je ne izdrzljivo, bar za nas koji dodjemo iz malo hladnijih krajeva… 😀
    Kakvo je tvoje iskustvo sa klimom u stanu?

  2. *Saro, hvala ti. Jedino se ne vidi moja zgrada, jer sam fotkala sa terase. Moj stan je isto, delom u krovu, pa je vrucina nesnosna. Jedino prvo leto nismo imali klimu u stanu a ni komarnike, tako da je bilo strasno. Vec sledece prolece smo montirali i klimu i komarnike, tako da se sada mnogo lakse zivi. Klima je u dnevnoj sobi, pa kada su velike vrucine (a bude i preko 40), namestim klimu da se iskljuci u 5 ili 6 ujutro, pootvaramo sva vrata od soba (kuhinju, kupatilo i garderober) zatvorimo, pa se hladnoca polako siri. I preko dana, kada nismo kod kuce nije upaljena, ali je namestim na tajmeru da se ukljuci pola sata pre naseg dolaska. Eto, jedino tako mozemo da prezivimo leto! U klimi je spas. Sada ima i posebnih dezinfekcionih sredstava za filtere (a i peru se), jedanput godisnje se mora prekontrolisati freon i to je to! Pozdrav! 🙂

  3. *Saro, moj stan je isti kao onaj preko puta u zeleno zutoj zgradi na poslednjem spratu, desno. Prozori su od dnevne sobe, a u terasi je prozor od kuhinje i vrata od terase, a druga soba je sa ulice! Nije bog zna kako velik, ali ze nama dvema (ponekad nas je i cetvoro), dovoljno. Jedino nemamo lift, sto mi sve teze pada!

  4. Dudo, baš su lepe zgradice i divan je kraj. Po meni najlepši kraj Novog Sada je Podbara. Stvarno je šteta što se ljudi ne trude da ulepšaju sebi život, kad već imaju sreću da tu žive. Moja terasa ima 20 kvadrata i ko god dođe kod nas, savetuje nas – zašto ne zatvorite, mogli biste da imate još jednu prostoriju… Ne bih to uradila ni u ludilu. Nama je to dvorište na 4. spratu. Prava uživancija. Mama se brine za cveće, tu je i nadstrešnica ispod koje je veliki sto, a ja jedva čekam lepo vreme da montiram bazen. Obzirom da smo na potkrovlju, postoje samo dve takve terase napravljene zbog izgleda zgrade, a mislim da su komšije prilično ljubomorne. 🙂

  5. Lijep ti je kraj i komšiluk:)

    O kulturi stanovanja…. ne znam šta da ti kažem. Imam 2 terase, na obje po sto i stolice, ali nijednu od njih ne mogu da koristim, jer su moje komšinke izbacile šporete i povazdan žene kuvaju. Nije mi jasno kako, ali nikad ne izađem na balkon a da nema mirisa zaprške, luka…
    A za to su predviđene i kazne, ali me sramota da ih prijavim, stid me njihovog stida i ćutim, sa začepljenim nosom kačim veš i trk nazad.

    A cvijeće mnogo volim, pelargonije i petunije uveliko cvjetaju, dodajem malo vještačkog đubriva i to je to.

  6. *Dolly, nije lose, sve u svemu. Mogli smo da gledamo i na groblje, jer ima i takvih zgrada. I ja imam lepu terasu, mozda negde oko 10 – 11 m2. Sedelo nas je i po petnaestoro. Kako? Lepo, samo zenske. Njima treba manje prostora! Moram je nekako slikati, ali kada se cvece malo razbokori! O zaprskama, luku, da ti ne pricam. Ja sam poslednja pa dobijam citav jelovnik preko terase, pogotovo, sto mi je i tenda izbacena pa mi taman „usmerava“ miomirise u stan! Ali, takav je zivot u „kokošinjcima“. Volela bih da zivim na salasu, da sam nekako sto posto bezbedna, da imam svoj mir, tisinu i miris zemlje. Naravno i neki dobar dzip za nabavke i zimsku voznju! 🙂

  7. Samo jednom sam bila na salašu, kod prijateljevih prijatelja:)
    Nemoj se nasmijati, meni je ravnica toliko „monotona“ da ja nikako i ni po čemu ne umijem da se orjentišem. Meni sve isto k’o što su mi Kinezi svi isti 😀
    Lijepo jeste, prelijepo, ali u ravnici, čini mi se, nikad ne bih mogla živjeti.
    Ove planine koje me okružuju sa svih strana su nekako moje.

  8. *Dolly, necu ti se smejati. Kako su tebi planine tvoje, tako je meni ravnica moja. Ovde sam rodjena i ovo je moja zemlja. Imala sam priliku da sredjujem jedan zapusteni salas u sred njive. Ne mogu ti opisati taj osecaj sveze zaorane zemlje. Divota jedna! Kao da sam crpila energiju iz te crnice! I taj miris je ocaravajuci! Meni planine jesu lepe, ali samo na razglednici. Ne bih volela da zivim medju njima! Svakom svoje! 😉

  9. Dudo
    da me u ravnici vidiš smijala bi se ti meni garant. Ja sam toliko dezorjentisana da ne znam kuda ću, vazda krenem u kontra smjeru 🙂
    A kad vozim nikako ne mogu da procijenim mogu li preteći neko vozilo, jer sam bona navikla da vozim u krivinčinama …

    A da svako voli svoje, to se podrazumijeva.

  10. Dolly, verujem ti. Isto kao ja u planini! Ja u krivincinama uglavnom povraćam! Mozda planinu zbog toga i ne volim, baš! Dozlogrdio mi Gorski kotar, jer smo godinama letovali u Medulinu u Istri i svaki put je to za mene bila mora! Kako je ko navikao, tako mu je! 🙂

  11. *Milana, a meni Venac, vrhunac vrha! Volim da vidim sve, kao na tepsiji, unedogled! Zemlja, pa na sred nje stoji drvo, onako, prkosno, samo! Uh, kako volim takve prizore! 😉

  12. Dudo,mnogo mi se svida kada ove korpe (drzaci ) za cvijece vise na drugoj strani balkona. 🙂

    Na zalost to je zabranjeno u nasoj zgradi!

    Razlog…..da tokom zalijevanja ne curi komsiji ispod.

    Ustvari,mozemo ih drzati, ali korpe moraju biti okrenute prema unutrasnjosti balkona.
    Ako imas saksije,obavezno je imati i tanjirice ispod svake saksije.

    Moglo bi se diskutovati o ovome do sutra,ali tako je bilo od samog starta,tako sam prihvatila i sad ,sta je tu je.

    A sto se tice cvijeca…..balkon nije balkon ako ne lici na malenu cvijetnu oazu u kojoj dusa i sva cula nalaze mir i mijesto za regeneraciju.

    Vrijeme nas trenutno ne sluzi,cvijece nikako da bukne,onako kako bi trebalo u ovo doba godine. 😦

    Ajde,valjda i mi docekamo ljeto i sve njegove cari….. jednom ! 😉

  13. *Afrodita, blago vama, vi bar imate neka pravila ponasanja! Kod nas ne postoji nista! Na mojoj vertikali nas troje imamo tako postavljeno cvece, a jedna pametnica je izbacila štrikove za veš a na terasi drzi, da ti ne pricam sta sve. Uopšte me ne interesuje da li joj curi po vesu ili ne. Prostakusa jedna. Desi se ponekad i da curne koja kap, ali, to je njen problem, zar ne?
    Terase su nam dovoljno velike da se drze i sušilice za ves i sto sa stolicama! Sta cu joj ja! Ja ne kupujem cvece svake godine, nego muskatle cuvam u hodniku, tj. obesim ga na duz ograde. Dugo izgleda lepo. Na prolece ga orezem, pobacam seme kadife i to je sve. To mi je onako draze, jer mi izgleda kao da sam ga ja stvorila! Danas je kod nas jako toplo, 29 stepeni, a tek ce 11 sati pre podne. Sunca jedva ima, pa je strasno sparno! Valda ce se unormaliti! 🙂

  14. Do pre nekoliko godina sam živela u zgradi i znam kako ti je. Od mirisa luka, paprikaša koji se kuvao u 5 ujutro, omiljenog radio programa tipa: želje i pozdravi slušalaca, nisi mogao da živiš. Veš je nekako bio najbezbolniji. Stvarno, ne znam zašto ljudi ne posade koji cvetak, život bi im bio lepši. Verovatno nisu toga svesni…

  15. *Bensedin art, sve znas. Obozavam kada me probudi przeni luk u pola 8. Brzinom munje skacem i zatvaram sve prozore da deca ne otkace, jer mrze takve mirise. U mom jelovniku ne postoji przeni luk. Ima milion alternativa. A cvece ne gaje „zato sto nemaju vremena od kozmetickih salona, frizera, masera i ostalih sr…! Ja mom cvecu pricam, kao malo caknuta. I svaki put, kada mu pripretim da cu ga baciti, ono reši da raste!:) I meni je malo dosadno to zalivanje, leti, kada su velike vrucine i po dva puta, jer mi je terasa na jugoistoku pa imam sunce deo pola sest popodne. Ali, rezultat je uzivancija! 🙂

  16. Zgrade su mnogo slatke, kao iz slikovnice! 🙂
    O komsiluku je izlisno pricati, kod nas od pecenja neke brlje na prizemlju, do sto zaprski na potkrovlju moz’ samo da poludis. Onda kad krenem na posao, ja, sa mog petog sprata, trcim do dole, da mi se ne usmrde kosa i odeca. Uzas!

  17. Dudo,svaka cast,i ja volim moju ravnicu,moju Podbaru tu sam rodjena.A sto se cveca tice ,begonije su mi prelepe da znas samo kakve ih imam zute ,crvene duple,a tek petonije ,a bacopa kad procveta sa sitnim belim cveticima a ovaj moj debeli mi kupio papucice kad sam se onomad vratila iz Ceske samo da znas kako sam se obradovala bile su prelepe.pozdrav

  18. *Milisent, dobro mi došla! Ja sam pocupala ovu kadifu jer mi je zagušila muškatle. Mada ni one nisu nešto baš lepe ove godine. I komšinica, dva sprata ispod mene, se zali na muškatle. I djubrim ih i nista. Drago mi je da je tvoce cvece divno procvetalo i da uzivas u njemu. Pozdrav i svrati na druzenje! 🙂

  19. Dudo, lepa ti je okolina, zgrade su divne u tim bojama, kao da nije u Srbiji slikano.
    Što se tiče cveća, ja ga obožavam. Da treba mu sunca, ali ako ga nema bolje će ti cvetati ako mu jednom nedeljno u vodu kojom zalivaš staviš neko tečno djubrivo za cvetanje. Meni je posle toga toliko „krenulo“ da mi se terasa ne vidi od cveća. Pa javi kako je i slikaj 🙂

  20. *Hvala ti Malabreskvo i meni se dopalo to sve kada sam videla prvi put, pa sam zato i rešila da menjam stan. Jeste da se patimo bez lifta na četvrtom, ali, kažu ljudi, to je odlična rekreacija, naročito kada u rukama vučeš jos bar 5 kila! Za cveće, sta da ti kažem! Bilo je kratko lepo, pa onda povadila sve kadife koje su mi ugušile muškatle. Oni su nesto kilavi, ne vredi im ni djubrivo! Oni su strašno stari. Preko zime stoje u hodniku, onda im na proleće dodam malo zemlje, djubriva, isečem suvišne grane i ponovo krene. Medjutim, izgleda da cu ih ove godine sve pobacati, jer su stvarno nikakvi. I te plastične saksije su matore, preko 10 godina imaju, već popucale! Sledeće godine, sve novo, pa cu onda slikati. Ovo sada ne lici ni na šta, ali ga zalivam da me ne grize savest!:)

  21. Eh Dudo, šta reći, ono o bunaru delimo…samo što je to kod nas jedna zgrada u neko slovo U kojoj tačku (i ako na U ne ide tačka) daje veterinarevo dvorište i lajanje kućića koje odzvanja (sreća pa obožavam pse i ne smeta mi to…). Rekla bih, lepa ti je zgrada, je li…ali tvoja se ne vidi, ali i one okolo su mi simpa. Zavidim ti na cveću, meni moje uvek nekako prestane da živi…da ne kažem umre, valjda smo sa neke nepogodne strane cvećkama 🙂 Šta reći…čudo jedno kako su ljudi kulturni, ona ženska sa ogromnim brusom, pokazala bih ja njoj, da mi ovako daskavoj nabija kompleks od preko puta 😉 A da volim da buljim u tudje osvetljene stanove i za taj ti se deo slažem. Ne onako, bezobrazno, je li…nisam baš ni sportski nastrojena u zadnje vreme, ali baš mi zanimljivo onako usput, baciti pogled…videti da se živi i u drugim stanovima, razmišljati o tome, koliko različitih porodica i života ima tu…tik do nas, u komšiluku.

  22. *Sanja, moja je zgrada identična onoj desnoj zelenoj, a moj stan je onaj desni, skroz gore, kao malo u krovu. Samo što ja imam tendu! Ma cveće do kraja ne liči ni na šta. Da ga vidiš sada? Muškatle se sve nešto skorobecale, samo iz zalivam i mrzi me i da ih gledam. Moja ti je, ta, dvorišna strana, jugoistočna, tako da imam sunca preko celog dana, i tenda mora da je spuštena da bar malo zaštitim žardinjere. Ma, i cveće mi je matoro. Kada prodje sezona, sve ću da pobacam, pa Jovo, nanovo! Evo, sada peglam i gledam preko puta, ko sve gleda utakmicu, kao ja! 🙂

  23. Повратни пинг: 2010 in review | Dudin blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s