NEKOLIKO POSLEDNJIH PISAMA

Ovih dana imam potrebu da pisem o Branetu. Ne mogu da upotrebim onu rec koju obicno svi upotrebljavaju za nekog ko je umro.

Pronasla sam nekoliko naših poslednjih pisama, zeleći da vam opišem kakav je on bio i kako je tekla nasa konverzacija:

26. mart 2009.

Ja:

Brate, tako sam se razbolela, kasljem ko magarcina, glava mi otpada, ne volim krevet ali me vuce! Idem da umrem! Pozdrav od seje!

31. mart

Brane: Ej, ako ces umirati, gledaj da to bude sledeceg vikenda da se ne izlazem dodatnom trosku. Vidis ti ovu recesiju! A kome ostavljas kamile?

(nabacivao mi nekog šugavog Libijca sa krdom kamila, i poslao mi njegovu sliku, pa sam mislila da cu pasti sa stolice od smeha)

31.mart

Ja:

Nece brate grom u koprive! Taman ja resila da odem na onaj svet i odjednom progledam i resim da nije vreme za umiranje. Tako zgodna, mlada, lepa, pa da umre. E, nećes smrče po unuče, kako je govorila moja prababa! Eto me zivahne a ti neces morati da se izlazes trosku za venac od prirodnog cveca. Ne bi se valda brukao sa vencem od veštaka? A kamile onom ko ih je i doveo! Ajd, vidimo se uskoro!

01. april

Brane:

Da ne bi mozda venac od prirodnog cveca? Vidis ti ovu skupocu! Nesto kontam, niko jos iz nase generacije iz familije nije mandrknuo, je li tako? Uf, a priblizava se! Da ne bude kao sa cigom: Rodilo mu se 15. dete, ali je ubrzo umrlo: Dosli da mu izjavljuju saucesće a on odgovara: Ma dobro je, samo neka je po redu!

1. april,    Ja:

 

Jao, bas je surovstina, ali mi smo svi poznati po crnjacima! A jel ti znas onaj vic kada je deda umirao u sobi i oseti miris strudle.  Dozivao je svoju babu, ali mu glas nije izlazio iz usta. Poslednjim atomima snage se dovukao do kuhinje i taman kada je pruzio ruku da uzme parce strudle, baba ga opali po ruci i rece: Ne brljaj, to su kolaci za tvoju sahranu! Eto, da znas, ako bude trebalo, ja cu ti napraviti strudlu, kad resis!

14. april

Brane:

Salje mi slike iz zavejane planine. On i neka njegova ekipa, a u grupi i jedna planinarka. Uvek sam se zezala a konto zenskaca u njegovom drustvu.

14. april Ja:

 

Cestitam mu rodjendan sa zakasnjem i opravdanjem:

Posto ti ne dajes na obicaje ni pet centi, iz tog razloga ti juce nisam cestitala rodjendan, pa cu zato danas  i ovako: Eto, neka ti bude srecan dana kada si se rodi, neka ti“ sluzi “ zena i neka te sluze noge na pentranje, za doskoke, skijanje, motor, bordove, i naravno, motor i bicikl. Sve to ne bi moglo da te ne posluzi i zdravlje, uopste. Eto i to ti zelim, buraz, od srca! Ziveo ti meni jos toliko, pa posle neka riknjava ko hoce! Ziveli svi mi Gli…… (moje devojacko!)

(Medjutim, ovo pismo mi se vratilo pa cestitku nije ni dobio. Desavalo se to nekoliko puta, ne znam zasto. On me zezao da nisam dobru adresu napisala!)

28. april (poslednje njegovo pismo)

 

Pa gde si, u mene mi sestro! Dokopala se penzijetine pa se sada nema vremena za radnicku klasu? Sredi li papire i ostalo? Radis li jos uvek? Spremas li se na put oko sveta? Vidis kako to Ameri rade. Rintaju citav zivot pa kada odu u penziju krenu na put oko sveta pa onda jos i riknu na takvom putu, na radost naslednika. Dakle, samo nemoj predaleko!

28. april 2009.

Moj odgovor:

 Sta jel sam sredila papire? Uzivam u penzijetini, trosim pare, i zabole me za sve ostalo. Kupila karte za tri karte oko sveta. I avion i brod i brzi voz!Pakujem se vec danima. Nosim sa sobom i papire od stana, to za svaki slucaj, da nemaju naslednici cemu da se raduju! 🙂 A ti?

 

Odgovor na ovo pismo ne dobih, niti ijedno posle. Napisah onaj post TRAZIM BRATA i svaki dan se kajem sto sam to uradila. Sve sam pomislila da ce ga on procitati i nasmejati se slatko, ali, na zalost, nije stigao, zato sto je imao stravicnu guzvu na poslu. Bar mislim da je tako. Sada, kada ga vise nema, bolje da ga izbrisem, jer nema svrhe!

Sve sam uradila da bismo se zezali!

Takav je on bio. Imali smo neki nas filing i razumeli se! Hvala ti Braco na tome!

Nece biti strudle, jer ovo nikada ne bi bio njegov izbor! Onaj koji je izabrao da njega otera na onaj svet, slobodno sada seta na ovom svetu,  ni osvrnuo se nije, a moj je brat tamo negde, medju andjelima.  (Ova osuda treceg lica je rezultat mnogobrojnih svedoka.)

Slava ti Braco, moj!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

17 thoughts on “NEKOLIKO POSLEDNJIH PISAMA”

  1. Uh Dudo, bas ste se zezali, ali sve nekako na racun smrti… ko’ da ste nesto predosecali… 😦
    A kad je moj ujak pre nekoliko nedelja umro, sasvim iznenada, posto je ziveo u Parizu, rekao mi je pre nego sto ce otici u srbiju…“ ma dosta mi je zivota, sta jos malo i ajd’ cao“, ja mu govorila sta cao, ima tek u penziji da uzivas, nakon nekoliko nedelja on je otisao bez pozdrava…
    (Videla sam slike iz Branetove saobracajke, pa to je strasno… tuga,tuga 😦 )

  2. Dok sam čitala vašu prepisku smješkala sam se, oboje ste duhoviti i umijete da se šalite:)

    Ovde kod nas kažu da „uvijek nešto ostane (nedovršeno) zbog čega žališ“, te tako i ti žališ što si npr. pisala post da ga tražiš ili što nisi…ili što jesi… ne znam ti ja šta.

    Dudo nema smrti do suđenog dana, dok je bio živ pokazala si mu koliko ga voliš, a i on je tebi. On zna da je bio tvoj ponos, kao što si ti bila njegov.
    Da je pročitao tvoj post smijao bi se i ko zna kakav odgovor bi smislio:)

    Znam da je teško pomiriti se sa činjenicom da nema bliskih ljudi koje smo jako voljeli, ali oni nikako ne bi voljeli da nas vide tužne, utučene…
    Dok živiš čuvaćeš uspomenu na njega, sve će te podsjećati na njega, čuvaćeš ga u srcu. Ja vjerujem da je on to znao.

    Zato
    budi jaka.

  3. Dolly, za sve si u pravu! Kad ga zamislim, kako stoji kod mene na poslu, kako pricamo, toliko mi je sve stvarno, da ne mogu da zamislim da ga vise necu videti! No, nije meni najteze, naravno! Ima on dva sina i mamu i zenu! Svima njima ce biti mnogo teze. Sta da se radi, ostaju lepe uspomene, a vreme leci sve rane! 🙂

  4. *Bensedin art, ma ne kajem se, trebalo je da bude dobro zezanje, a sada, kada njega vise nema, nema ni svrhe da taj post postoji! Cuvala sam ga da ga cita kada se oporavi! 😦

  5. DANAS SMO SAHRANILI BRANETA! BILO JE PUNO NJEGOVIH PRIJATELJA IZ SARAJEVA I NOVOG TRAVNIKA. BILO JE I NJEGOVIH PADOBRANACA I PLANINARA. BILO JE I NAS, NJEGOVIH SESTARA, SESTRICINA, SESTRICA I OSTALE RODBINE.A BILA JE I NJEGOVA MAJKA, NEUTESNA ZAUVEK!NJEGOVI SINOVI I SUPRUGA! ON OTISAO A MI OSTALI DA TUGUJEMO ZA NJIM I SECAMO GA SE! I SVI SMO PLAKALI! I NEBO JE PLAKALO I TO LEDENIM SUZAMA!
    VECNA TI SLAVA BRATE!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s