SUDBINA, opet

Krenule me neke lepe price. Evo, još jedne, mozda i lepse. Videcemo!

Ona, lepa, pametna,ljupka, mila,  obrazovana, cekra poznatog lekara. Ima svoje drugarice, svoje drustvo i svog momka. Kakvog momka? Pa nekog momka, koji zivi u Nemackoj i tamo radi i nema nameru da se vraca u domovinu.

I tako je ona, zarad ljubavi, putovala s vremena na vreme kod njega, jer, boze moj, ljubav je to.

On je retko mogao da dodje,  zato sto je ono zapad i ne moze se tako švrćkati, tamo vamo.

I trajala je ta njihova veza nekih 5, 6 godina. Ona,  sirota,  ne zna sta da radi. Ovde ima dobar,  razradjen posao, svoj stan koji je super opremila, svoje drugarice, roditelje, brata, a tamo, samo njega. Cini mi se da je ta veza bila osudjena na propast, cim su oboje bili tako kategoricni.

Pre, otprilike pola godine, izasla je ona sa svojim drugaricama u provod, na staro mesto. Lepo su se devojke zabavljale,  ni ne sluteci, da je na „nasu“ devojku, vec neko bacio oko.  Curilo vreme, muzika dobra i u jednom momentu ona krene tamo „gde i car ide peske“. Kada se vracala, prolazeci pored podijuma za igru, okruzi nju jedna grupa momaka i u ludom ritmu, pocnu da igraju oko nje i da pevaju ime neke devojke koja se spominjala u pesmi. Nasa devojka je stajala u sredini tog kruga, zbunjena, pocrvenela i ne sluteci sta je ceka. Kada se pesma zavrsila, pridje joj ON i predstavi se. Ucini i ona isto i tako, na zabezek njenih drugarica, pocnu njih dvoje da ćaskaju. Ona, prilicno rezervisana (pa boze moj, ima momka, tamo negde u tudjini) a on strasno komunikativan, osmeh od uva do uva, zeza se, smeje, a i ona, mada,  sve sa zadrskom. Uspeo je on od nje da izvuce, onako fino, cime se bavi. Pozdravise se i razidjose.

Sledeceg dana, kao pacijent, udje ON kod nje u ordinaciju a ona u cudu. Nije bila ni svesna reči koje je izgovorila prethodne veceri, tj. da mu je rekla cime se bavi. Njemu je to bilo dovoljno. Pretresao je ceo grad da je pronadje, jer, znao je, vec tada, da je ona, „zena njegovog zivota“.

Znaci, ulazi kod nje u ordinaciju, poziva je na rucak, na sta ga ona odbija zato sto je sestra koja je zakazivala NJEMU termin, omanula, tj. nije razumela da je on zeleo da NJOJ  bude poslednji pacijent, da bi je izveo na romanticni rucak.

Ona ima jos jednog pacijenta, ali se dogovaraju za vece. I tako je pocela njihova romansa.

lovers

Srela sam ih prvi put, pre par meseci, srecni, nasmejani, zaljubljeni, kako samo mogu da budu dvoje. Toliko su bili i ostali slatki, onako, bas jedno za drugo!

On, radi u Nemackoj, mora da zivi tamo jos godinu dana, ali je spreman, zbog prave ljubavi,  da se vrati u domovinu. Ona, zbog ljubavi prema njemu, ostavlja svoj divan posao, odlazi da bude sa njim, covekom svoga zivota.

Do dana danasnjeg, videli su se sto puta. Kada su oboje, svako kod svoje  kuce, ukljucene su im kamere do spavanja, tako da su i tada zajedno. Takvu ljubav,  skoro nisam videla. Ne mogu jedno bez drugog! Neverovatno!

I pitam se, da li bi se ikada sreli da nisu izasli na isto mesto, isto vece?

Sudbina, zar ne?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

16 thoughts on “SUDBINA, opet”

  1. Ako oboje nisu spremni na kompromise, na mala odricanja, na male ustupke džaba i sudbini koja se umiješa.
    Kad samo jedna strana forsira onu drugu, onda ništa od toga.
    Priča je lijepa i upravo pokazuje da se sve može, samo kad se sa obje strane hoće.

  2. *Dollybel, kad je ljubav toliko jaka, onda sve dolazi u obzir. I moja cerka je otisla sa muzem u drugi grad da zivi, jer je njegova sportska karijera u zenitu! Ljubav pobedjuje sve! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s