SUDBINA

love

Imala je trideset godina, kada se sa roditeljima iselila iz rodnog grada. Rat je ucinio svoje i podelio nas na one i „one“.  Uglavnom, vratila se na ognjiste svoje majke. Tu je jedino bilo zivota za njih.

 

U gradu, u kome je rodjena, skolovala se, dozivela prve ljubavi, udala se, razvela, dozivela je to da vise nije bila pozeljna samo zato sto nije „njihova“.

Preselenje u „novi“ grad, dozivela je dosta dobro, s obzirom da je dolazila u njega, posecujuci familiju, tokom svog odrastanja.

I zaposlila se u jednom hotelu, buduci da je zavrsila turizam, znala par svetskih jezika i bila vrlo komunikativna, kao i sve „dalmatinke“. Pored vrlo prijatne spoljasnjosti imala je i ono „nesto“, sto se trazi za posao na recepciji.

U ljubavi, nije imala srece. Upoznavala je sve neke pogresne momke.

Na poslu su se trudili da joj stalno napakuju nekog novog, spominjuci momka, koji je, nekada radio na istom mestu na kome i ona. Govorili su joj:

E, da je on sada tu, ti bi se sigurno zaljubila u njega i on u tebe! Tako ste, nekako, stvoreni jedno za drugo. Mi vas znamo oboje. On je bio ozenjen, ima i dete, ali smo culi da je i razveden, pa mozda, samo kada biste se sreli vas dvoje, mozda bi i bilo nesto medju vama.

I desilo se to, pre dve godine, da je ona otisla na godisnji odmor na ostrvo na kom je ziveo „on“. Ona tada nije znala u kom mestu je ziveo.  Jedno vece, setala se sa prijateljicom pored jednog hotela u kome se slavio neki rodjendan. Kada su zaculi srpski jezik, pridruzili se drustvu i slavlje nastavili, svi zajedno. Tu se nasao i „on“, koji je radio tu u hotelu, na recepciji. I, rec po rec, ispostavi se da je to onaj lik iz njenog hotela, koji je bio razveden, imao dete i koji je bas stvoren za nju.  On se strasno zaljubio u moju junakinju. Medjutim, ona je morala da se vrati na posao. Njen telefon se usijao od njegovih poziva. Posle par meseci, dosao je on ovamo, druzili su se intenzivno pa se, bogami i ona primila na njega. Posle dva, tri meseca, ona je opet bila kod njega i vratila se sa verenickim prstenom, saopstavajuci roditeljima da odlazi tamo, da zivi sa njim. Naravno, roditelji imaju samo nju, tuzni su sto ona odlazi prilicno daleko, a u isto vreme, srecni sto je njihova jedinica voljena i voli. Napustila je hotel, preselila se kod njega i nastavak price se zna. Jako se vole, zive zajedno, a buducnost ce pokazati da li su njihovi prijatelji iz hotela, bili u pravu. Do sada, jesu!

I sada, neka mi neko kaze da sudbina ne postoji!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

22 thoughts on “SUDBINA”

  1. Lijepa priča i još jedan od dokaza da „čaršija“ ipak najbolje zna ko je za koga:))

    Ipak, nikad se ne zna šta nas čeka. Da zna, ništa ne bi bilo interesantno.
    Radujem se što ih je „sudbina“ spojila i usrećila.

  2. Lepa prica. Zelim im svu srecu ovog sveta. Neka se raduju i uzivaju u svakom danu!
    Nemamo mi par zivota, vec samo jedan, koji ne trebamo uludo traciti…
    Bravo Dudo!
    Hvala ti sto si nam ovu divnu „sudbinsku“ pricu ispricala

    😀

  3. Dudo na engleskom postoji jedna divna reč- serendipity!
    na jednom drugom mestu gde takođe blogujem, nedavno smo pričali na tu temu-tražiš jedno i slučajno nađeš nešto drugo, a to… lepo. baš bih volela da im uspe! 😆

  4. *Saro, on se jako zaljubio u nju, a vidim da i ona njega pocinje da voli. On je jako brizan. Mozda im se posreci da dobiju i zajednicko dete, njoj prvo a njemu drugo! Srecni su! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s