Strah nad strahovima

 

Ovo sto cu sada opisati, desilo nam se davne 197 i neke godine u Crnoj Gori, na Zabljaku. Na Crnom jezeru, bas ovom, sto je na slici.

 

Dogovorimo se moj momak i ja, da novogodisnje praznike proslavimo na Zabljaku. Divan novi hotel  Zabljak u centru. Milina jedna, a, kazu ljudi, ima i snega. Gle cuda, Zabljak pa ima snega?

 

Krenusmo, organizovano, dan ranije. Put je bio ok, ja pod sedativima da ne bih zaustavljala autobus svaki cas zbog rigoletisanja, bukvalno ga prespavala na ramenu S. 

 

Stigosmo u hotel, dobismo kljuc od sobe, sisli na veceru,  kad ono, tamo i neko drustvo iz Novog Sada. Naravno, odmah se spojismo da nam bude lepse. Naravno, ja sam poznavala dobar deo tog drustva.

Dosao i 31. decembar. Doterali se za docek nove godine. Organizovan, naravno, tu u hotelu. Tada sam se prvi put u zivotu propisno napila i to od crnog vina, crnogorskog. I moj S se tada napio, pa da ne duzim, lose smo se proveli u sobi. Zaglavljivali se na smenu u kupatilu. Bilo nas je na sve strane.

Sledeci dan sam obilazila kuhinju i mirise u njoj u sirokom krugu. Sve mi se gadilo. Kazu da je to normalna reakcija posle ozderavanja. Jako sam tesko podnela docek, pa su me na smenu vukli sankama po Zabljaku.

 

Stigosno do Crnog jezera. Priroda oko njega predivna. Sve crni borovi, prekriveni snegom. Tu smo se nesto kolebali da li da idemo preko njega ili okolo, na drugu stranu. Jezero je, naravno bilo zaledjeno. Prolazio tu neki domorodac, pa smo ga pitali da li je bezbedno da predjemo preko jezera na drugu stranu, na sta je on rekao da mozemo, da je led debeo oko 30 cm. I tako, krenusmo nas sestoro preko jezera. Caskamo, ja se jedva vucem, tesko mi i dalje. Sanke su tu, za prvu pomoc. Presli smo, sigurno, 2/3 jezera, kada se prolomio stravican prasak, kao pucanj. To je bilo strasno, jer nismo znali sta se desilo. Naravno, prva misao je svima bila, da je pukao led. Svi smo se panicno ukipili, gledali svako oko sebe, ne znajuci sta da radimo. Taj strah, koji sam ja dozivela, ne mogu vam opisati. Bukvalno vam se sledi krv u zilama, onemocate a mozak vam u nirvani. Radi na leru, jer u kriznim situacijama, kao sto je bila ova, stras preovlada, razum zataji. Znaci, prvih 15 – 20 sekundi, tajac. Onda je neko od muskaraca viknuo: polezite, brzo svi na led! Neki su legli, a meni se noge ukocile pa ni mrdac. Onda je opet stigla nova ideja, da se vratimo nazad. Ma gde nazad, prevalili smo polovinu, bliza nam je obala ispred. A, sta ako je pukao ispred nas, neko upita? I tako smo vecali, brzom brzinom i resili da ipak krenemo napred, prema obali, koja nam je bila bliza.  Prizemljili se, bezbedno, seli na sanke da prepricamo svako svoj strah. Naravno, onda je pocelo zezanje i opisivaje, svako svakog, kako je tada izgledao.

 

Nastavili smo put oko jezera, pa deo izmedju velikog i malog se mogao pregaziti po kamenju. Svi smo uspeli, ali jedan od dugara, skliznuo i zagazio uledenu jezersku vodu. I naravno, opet smeh.

 

Kada smo stigli u hotel, ispricali smo sta nam se desilo. Domacini su nas utesili, da to nije pukao led jer je bio dovoljno debeo da izdrzi i mnogo veci teret, nego je negde na obali, od nases setanja  po ledu, izleteo vazdusni cep koji je proizveo taj strasni zvuk pucnja.

 

Znam samo jedno a to je NIKADA VISE PREKO ZALEDJENE VODE! Mislim da su i moji prijatelji istog razmisljanja.

Srecno se vratismo u na

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

27 мишљења на “Strah nad strahovima”

  1. * Izvinjavam se svima, jos nisam savladala lekciju: Prebacivanje slike sa linka! No, nadam se da cete uspeti da je vidite, a ja cu, nadam se, veceras, preci i to gradivo!

  2. *Joj Zelena, da znas kako je bilo strasno. Podseti me ovaj sneg i led na sve to. Setim se ja toga cesto, kada se prepricavaju razne zgode i nezgode sa putovanja. To je takav strah, da me cudi da nisam osedela. A, inace, kazu, da je jezero duboko oko 30 metara. Ne znam da li je istina, ali za udaviti se pod ledom, dovoljno je i dva, cini mi se.

  3. Pa ne kazu ljudi dzabe – mladost, ludost. U tim godinama i nama je svasta padalo na pamet, a sad se bogami dobro zamislim pre „avanture“. Al posto se sve zavrsilo kako treba, sad mozes da se slatko smejes. 😛

  4. *Zih, ne znam sta mi bi, i ja sam trtaros, sama nikada ne bih krenula, ali, posto nam je covek rekao da je bezbedno, ucinismo. Ja na fizickom nisam smela „zvezdu“ da napravim.

  5. *Saro, postoji sansa da se ne propadne zato sto, leganjem na led sa rasirenim nogama i rukama, zauzimas vecu povrsinu pa si kao „laksi“. Ovako, stojeci, upadas u led kao ekser, zato sto si na maloj povrsini i ledu si tezak! Uh, jako je bilo gadno. Ta neizvesnost, bukvalno u sekundama, a cini ti se kao vecnost. Ne setaj po zaledjenom jezeru!

  6. *Afrodita, vidis, mi smo u stvari bili bezbedni, jer je led bio vrlo debeo, ali od nase setnje odnosno vibracije leda, doslo je do izbijanja tog vazdusnog cepa koji se nalazi izmedju leda i vode. U sustini jeste opasno, uzasno!

  7. Dudo da ti kazem da voda nije strasno hladna u januaru PROVERENO ako ti treba koja lepa slika zabljaka i crnog jezera posedujem golemu kolekciju,nadam se da cu sledece godine moci da odem na Zabljak posto zadnje dve nisam.

  8. Dudo, dobro ste se izvukli iz ove avanture, ali ja sam kao devojčica imala avanturu koje se i danas sećam i uvek se naježim, a znaš kako ja ne volim zimu, brrrrr…
    Bila sam kod babe na zimskom raspustu, kanal je bio zaleđen i mi smo se klizali. prilikom izlaska na obalu posle nekog doba smrznuta, ne gledajući naišla sam na led „tunjac“, pri obali je on tanji naravno..i ne znam kako ali meni se desilo da propadnem kroz led u vodu, bogami do pojasa. Nemaš pojma kako je kad izađeš sleđen i ideš kući, a odelo se na tebi smrzava! Nisu mogli da me ugreju dva sata svi su se uplašili. Od tada ne idem na led nikada više, a i sportove na snegu nešto ne obožavam 😡

  9. *Maki, ne mogu ni da zamislim, posto sam i ja drugi covek zimi. Ne mogu da je podnesem organski. Gade mi se i cizme i kaput, kape, salovi, rukavice, natrontana sam i izgledam kao JETI! To upadanje u vodu ti je bilo „kao slag na torti“.

  10. *Draga Ola, pa ja mislim da svi znaju i za Tain bo! Drago mi je sto ti se svidja moj blog. Znam ja da ti citas, ali ispiti su tu. I moja cerka studira. Obavila prvi semestar, polozila sve, a sada predavanja!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s