SLUČAJNOST?

(Nestao mi kompletan post pa pišem novi, uf)

Vraćajući se iz grada, našom glavnom ulicom, sva ušmuljana i ulepljena od znoja, nalivajući se vodom iz flašice, gledala sam ljude, koji nisu ništa bolje izgledali od mene.

 

Malo napred, ide jedan stariji čovek i zapne za neki karton, ne osvrnuvši se.

Dodjem do njega, pogledam ga i učini mi se da je članska karta biblioteke.

Super, obradujem se, misleći da ću, usput, ostaviti istu u njoj. Podignem karton, škiljeći bez cvikera za čitanje, ukapiram da je to u stvari karton od dijabetičara, sa uputstvom za prvu pomoć ako bolesniku od ove bolesti pozli.  Sva se nešto uznemirim. Pročitam ime, ništa mi nije značilo, dok nisam pročitala i adresu. Moja zgrada, moj ulaz, ponovo ime, pa da, znam čoveka. Očigledno mu je ispala iz džepa ili novčanika. A videla sam ga sinoć na keju, kako sedi ispred fontane Hadžibejliju i uživa.

Obradujem se, što sam baš JA pronašla ovaj karton, jer, ko zna, verovatno bi završio u kanti, a do izvadjenog novog, prošlo bi sigurno dosta vremena. Nadam se samo, da mu nije bilo loše u meduvremenu.

Da li je ovo slučajnost, šta vi mislite?

Ubacila sam karton u njegovo sanduče, nadajući se da sam ga pronašla na vreme!

Eto, dragi moji prijatelji, nemojte ignorisati svaki papir koji je na trotoaru, jer, moguće je da nekom život znači.

OSMEH STARICE

jedna od mojih žardinjera u kojima uživam i osmehujem se!

[I danas je, kao i prethodnih nedelju dana, bilo jako toplo napolju. Krenula sam na pijacu, jer ne mogu da zimislim početak dana bez prolaska kroz istu i, naravno, kupovine raznih proizvoda. Opšte je šarenilo. Pune tezge, kupaca malo. Skupoća navalila, nema se!

No, kao što rekoh, navalila vrućina. Trudim se da ne ponavljam “kako je toplo”, već samo pomislim na onu zimetinu i natrontavanje i odmah mi bude lakše. Što sam želela, dobila sam! Leto obožavam, kupanje u “prljavom” Dunavu takodje, i žalim sve ljude koji nemaju reku, jezero ili bazen. Osvažavanje u vodi je nešto što najviše prija.

Pazarila šta sam trebala, srela komšinicu sa kojom sam se isćaskala. Bila sam već dobro mokra, ali mi to nije smetalo da budem raspoložena. Krenuh prema prelazu i nadjoh se licem u lice sa staricom. Vukla je kolica za sobom. Nogu pred nogu, sa štapom u levoj ruci. Bila je visoka, videlo se, bez obzira što je bila već dobro povijena. Bela kosa savijena u malu pundjuicu, izborano lice. Lice koje je zračilo OSMEHOM! Da, ljudi, o s m e h o m! Pa ko se danas osmehuje na ulici? Realno, ako vidite da se neko osmehuje, pomislite “vid’ onu budalu, priča sam sa sobom ili je ćaknut”. No, ja znam ovu staricu, iz vidjenja. Predivno jedno biće. Išla je polako, ali sigurno. Morala sam da se okrenem da mi ostane što bolje u pamćenju. Bila je uredna i čista.

Razmišljala sam o njoj do kuće i reših da joj posvetim par redaka. Razmišljala sam i o tom osmehu. Zašto osmeh?
Srećna zbog doživljenih godina? Srećna što može samu sebe da posluži? Srećna što je divan sunčan dan?
Srećna što su joj deca živa i zdrava i što su se unučići poženili i poudavali? Srećna što može da pruži osmeh?
Mene je usrećila, zaista ali me je u isto vreme i obuzela sramota što nisam uvek kao ona, sa osmehom na licu?

Kakvi ste vi?

I POTVRDJENO, 57 punih!

Ne znam koliko se vidi na fotki, ali bile smo više kuvane neko pečene. Sunca nije bilo, ali je zato bilo kao u rerni na mojoj divnoj terasi, koja je na južnoj strani i osunčana je od ujutro do pola šest. Ne pomaže joj ni tenda i kvašenje, ništa.

No, ni vrućinčina nije uticala na naše dobro raspoloženje. Jedino je ovom mališi bilo dosadno u ženskom društvu.

Malo smo se poslužile, popile po domaću “dunju”, hladnu. Odlično nam je prijala. Posle slanog, dobro smo se osladile i nastavile sa pričom.

Nismo se sekirale oko svetskog prvenstva u fudbalu, nismo pričale o malim platama i penzijama, nismo pričale o neplaćenim računima. Uglavnom smo prepričavale dogodovštine sa raznih druženja i neke iz života. Bilo je prijatno. Malo ali odabrano društvo.

Ako ste u nedoumici koja sam ja, ja sam u narandžastoj majici a Leca je u sivoj (sedi) sa predivnim crnim djerdanima!

Do mene stoji moja kuma (tačnije, ja njena na venčanju), ispred mene je moja divna prijateljica Goga, do nje u prvom planu je Divna (profa u umetničkoj školi i slikar-grafičar). Klinja se sin od moje sestričine (plava haljina) Vanje a on se zove Matias.

Na rodjendanu su falile moje ćerke i moja sestra, koja je bila na moru.

Mima nije želela da se fotka, pošto je bila nešto bledunjava i nešto bolešljiva, ali je uspela da mi pomogne oko rodjendana i napravi mi tortu (prethodnog dana), koja je bila izvrsna.

Pokloni su svi fantastični i svi u braon tonovima, koji su i moji najomiljeniji!

Hvala još jednom na svim čestitkama!

MOJ DAN

Eto, dodje i ovaj jubilarni , 57. Kao da sam juče slavila prethodni. Lete dani, lete godine. Ne mogu baš da kažem da sam srećna brojkom. Više bih volela da sam permutovala poslednje brojke moje godine rodjenja (1953.). Ali, šta je tu je.

Kako se osećam? Pa osećam se kao i svi vi, pretpostavljam. Ima dana kada se osećam kao da imam 75. ali je ipak više onih, koje me podsećaju na neku mladost i na godine od pre 50.

Ali, još uvek imam dobar “šut”, kada igram futbal sa mojim sedmogodišnjim rodjakom. Još uvek sedim na podu kada se igram sa njim, jedino što malo “škripi”, kada treba ustati. No, ništa strašno!

Za čim žalim? Žalim za kompletnom porodicom, žalim za prerano izgubljenim roditeljima, žalim što sam propustila neke prilike u životu a koje bi, eventualno, popravile moju egzistenciju, žalim za nekim propalim prijateljstvima, žalim kada vidim napuštene i napaćene životinje, žalim za državom u kojoj smo bili srećni, žalim za svom izgubljenom decom, muževima, ženama, bakama i dekama i ostalom rodbinom.

Srećna sam! Da, da, da! Imam decu za koju bih dala i srce i bubrege i jetru i oči i glavu i noge i sve, sve, sve, jednom rečju život, odmah i sada, što bi naravno uradio svako od vas. Nisam ja tu posebna, ali volim da kažem!

Srećna sam kada vidim da su drugi srećni, kada smo svi zdravi, kada mi uspe nešto što nije torta ali tako treba da izgleda (vidi fotku, ali će šlag i pena od jagoda biti poslužene posebno), kada ustanem ujutro i vidim sunčan dan, kada ptičice pevaju i preleću sa grane na granu u ljubavnom zovu, kada mi dodju prijateljice i ćaskamo o svemu i svačemu i smejemo se!

Srećna sam, posebno, što mi je moja mladja ćerka napravila prvu tortu u životu, za rodjendan. Jedino je malo omašila u receptu, ali, pošto je bila tajna a u receptu nije precizno stajalo 250 gr putera nego 1 puter, stavila je onaj manji ,od 125 gr, pa je malo mekši fil i moraće da stoji u kalupu! Nema veze, biće dva krema danas na proslavi! Voćni i čokoladni! Super!

I sa poklonima su me iznenadile, nisu zaboravile!

Sve u svemu, volela bih da mi dodjete danas svi vi, koji mi POSEBNO život činite srećnim!

Pa, slavljenice, SREĆAN TI RODJENDAN!

Spremna sam, okupana i namirisana, čekam poljupce i čestitke!