Rešile dve “omladinke” da se prošetaju. Izmamilo ih sunce. Taman, kada su krenule prema keju, navukao se jedan čudan sivi oblak i zaklonio im sunašce.
No, njih dve, rešene da prošetaju, bez obzira na oblak.
Dodjoše do keja. Temperatura, pored Dunava, bila je znatno niža nego tamo, izmedju zgrada. Opremile su se kapama, rukavicama, toplim jaknama i čizmama.
Pogled je bio divan. Sunce se pojavilo i obasjalo petrovaradinsku stranu keja i tvrdjavu.
Dunavom su plovile sante, ali opet, nekako sa one strane. Naravno, slikale su jedna drugu. Prvo starija mladju:
pa onda mladja stariju:
Primetite oblak iznad njene glave. Dugačak a ne naročito širok. Kasnije se i nekako raspršio.
Kretale su se u pravcu Štranda. Napravile još par fotografija, uzajamnih. I, u jednom momentu, palo nam je na pamet da bi bilo lepo da imamo i jednu zajedničku fotografiju! 
Naslonile smo se na klupu i dogovorile se da sačekamo nekog ko će prvi naići i zamoliti ga da na “okine”!
Leci je videla u daljini jednog “omladinca”. Ja sam se skoro upiškila od smeha na taj izraz i smejala sam se dok on nije došao do nas. Onda sam ga zamolila da nas fotka, što je on sa oduševljenjem prihvatio, uz komentar: Pa, kako da ne, treba da imate lepu uspomenu!
Aha, da, da, došle smo sa školom na ekskurziju, pa malo na izlet na kej, pa nas čeka razredna da krenemo na Djavu! Naravno, ovo smo posle nas dve komentarisale a omladincu se zahvalile na raboti! Sunce je celu fotku obojilo nekom neverovatnom crvenkastoj bojom zalaska.
Stigosmo do Štranda i zaokrenule prema kući jer je bilo jako hladno. Doduše, starijoj omladinki, dok se mladja nije žalila!
Leci je spazila jato vrana ili gavranova, kako se smestilo u jednu ogoljenu krošnju. I to smo ovekovečile fotoaparatom. Ispala je lepa fotka, jer je sunce već otišlo na počinak.
I jedva stigosmo do kuće. Ja sam se načisto skočanjila od vetra.
Posle ove šetnjice, prijala nam je kafa i plazma tortica.
Savet svima! Upražnjavajte šetnje sa prijateljima! Korist i nogama i glavi, a o druženju da i ne pričam!
