dremkanje u dnevnoj sobi!
jedna od milion njegovih fotki!
ovako Tedi najviše voli da spava!
Razmišljam o prethodnim godinama provedenim sa ovim belim kudravim. Uglavnom, mnogo je vremena proveo kod veterinara, naprimao se silnih antibiotika. Poslednjih meseci, njegovo zdravstveno stanje je sve gore.
Znam, nekom sam već dosadila sa pričama o našem ljubimcu, ali, kako je stvar postala ozbiljna, muka me je naterala da mu posvetim opet parče ovog bloga.
Ljudi koji se bave uzgojem pasa, počeli su ozbiljno da muvaju sa pedigreima, istih. Jedni od prevarenih smo i mi, naravno. Kada smo uzimali kuče od 3 meseca, nije nam palo na pamet da uzimamo bolesnika i to težeg.
Ubrzo po dolasku u našu porodicu, konstatovali smo da mu nešto fali jer nikako nije želeo da šeta i pored toga što mu je prošla noga na koju je šantao (takav je stigao iz uzgajivačnice). Pomislili smo da je lenčuga, a da nismo primetili da teže diše. To, tek, kada je postalo ozbiljno, tj. kada je počeo da dobija napade slične epilepsiji, s tim što nije padao, već mu je samo penica izlazila na nos. Veterinarka mu je uzela bris i konstatovala esherihiju koli u nosu. Doneta iz legla!!!!! Kako smo to mogli znati? Nikako, dok se ova nije razmnožila do nevidjenih granica.
Lečili smo ga injekcijama jakih antibiotika. Izlečili, ali, nije dugo bez te dosadne bakterije. Svaki čas je imao problema s njom dok nije postala “hronična bolest”.
Uz esherihiju, nizale su se tu i mnoge druge boljke. Upala prostate je bila poslednja. Nekako ubrzo posle te upale, desilo se da je počeo da priški krv, pa mu je konstatovana “povreda” piše, jer je siromah, umesto ženke pario jastuk, pa se povredio. Dobijao antibiotike, pa je to prošlo. Pa onda opet, prostata, pa sada, evo pet dana krvarenje iz piše, koje ne prestaje i pored terapije koju prima.
Danas mu je urdjen ultrazvuk koji je pokazao “nešto” poveće koje se nalazi negde izmedju nečega i nečega ali se ne zna tačno ni šta je, ni kakvo je, ni zašto krvari.
Znaće se u ponedeljak na operaciji. Uzrok ovog svega može biti: maligni tumor, može biti nespušteni jedan testis koji se upalio, može biti cista, može biti prostata, a možda i kamen u bubregu ili nešto sasvim, sasvim drugo.
Naravno, ne želimo nikako ono prvo što se nalazi iza dve tačke, jer to bi značilo da nam se naš ljubimac neće vratiti kući, na žalost, jer mi smo humani, iznad svega i ne bismo želeli da ga gledamo kako se muči.
Razmišljam o tome kako mi je taman “krenulo” lepo, kad ono…
Ne mogu vam opisati stanje u kući. Vlasnica Tedijeva je moja mladja ćerka koja ga je dobila na poklon za rodjendan i koja ga, neizmerno voli. Bila je hrabra, bila sa njim u sali, kada su mu ubacivali kateter, mazila ga i bodrila, dok sam ja, kukavica, sa strahovitom glavoboljom, šetala ispred ordinacije i gledala gde ću da povraćam od muke i bolova i straha od rezultata pregleda našeg Tedike.
Posle veterinarkinog saopštenja kakvo je stanje sa Tedijem i da situacija za vreme operacije nije ni malo ružičasta jer, ona ešerihija može da mu napravi čudo sa disanjem, tj. da mu zaustavi isto.
Moramo da se pripremimo na to da možemo da ga izgubimo za uvek. Naravno,o tome se ne priča. I jedna i druga, misleći na nas dve, imamo muku za sebe. Ona se isplakala a ja sam ta koja je “hrabra”, tešim ćerku, patim u sebi, sa smeškom “starice”.
Naš bolesnik ne izgleda tako. Spava, kao i obično, jede fantastično, pije vode, kao i obično, šeta kao i do sada, pa, zar to nije dovoljan razlog da verujemo da nije sve tako crno.
Nadamo se da će lekarka u ponedeljak, izaći iz operacione sale i reći nam: nije ono najgore!
Hvala vam što ste ovo pročitali i što ste uvek tu da budete uz mene, a samim tim i sa mojom ćerkom i Tedijem!
