…… o Las Vegasu!
Nas cetiri, pletemo p0 Lasvegaskim molovima, pazarimo, koristimo pred Bozicne popuste, u ogromnim kolicinama. Sve je divno, okiceno, zene umesto nausnica,mini ukrase za jelke, dzemperi sa istim motivima, sve šljasti i bljesti.
Mira nam se poverila kako treba da joj stigne diiiiiiivan trpezariski sto, sa sest stolica, ali je jedino problem u tome, sto Joca ne zna za to.
- Kako ne zna Miro, jel si ti normalna? Pa nije toliki sto igla da ga mozes sakriti!
- Ne znam nista, vas tri nista ne znate, a ovi iz prodavnice zvali vec par puta da pitaju kada da ga donesu, a ja, samo odlazem i govorim im da cu im se javiti, da sam jako bizi!
Jao, kuku nama, kako ce sve ispasti. Joca je tip muskarca koga interesuju samo kola i motori, cigare i pivo (pa dobro i sex). Znaci, sve ostalo je bacanje love. Ubedila je njega Mira da se malo prosetaju po molu i, kao slucajno, ga uvela u prodavnicu namestaja, i : Jao, Joco, vidi sto je divan onaj sto sa stolicama, jel? Kako bi nam takav jedan cucnuo, sada, bas kada nam dolaze gosti, jel? A Joca: Aha, mada, ne znam sto, jer vec imamo jedan?
Jao Joco, onaj je tako skrnav, a vidi ovaj, politiran (tezak kao tenk, sto smo kasnije utvrdili, montirajuci ga), mebl na stolicama (polufoteljama) krem, stvaaaaaarno je kvalitetan!
Joca: Ma, daj, Miro, ne treba nam! (aha, videcemo)
I tako, seckamo mi Las Vegasom, kad zvoni Mirin telefon. Joca:
- Miro, zvali su iz prodavnice namestaja i pitaju kada da donesu sto i solice?
- Kakav sto i stolice? cudi se Mira.
- Miro, da nisi ti ipak porucila taj sto sa stolicama?
- Ma kakvi, Joco, nisam, pa, nisu valda oni to pogresno shvatili, kada sam ja rekla kako mi se jaaaako svidja taj komplet? Pa, ne mogu da verujem da ce nam ga doneti! Namiguje Mira nama, a nas tri u soku i utrtane, kako ce se sve zavrsiti.
- Miro, nemoj me zajebavati, nego reci, da li si kupila sto i stolice?
- Ma, nisam Joco, kad ti kazem! E, picka im materina, sad cu zvati prodavnicu da im kazem da to stvarno nema smisla!
- Miro, jos jedanput te pitam, da li si kupila sto sa stolicama?
- Joco, sada cu da ih zovem da vidim sta se to tamo desilo!
- Dobro Miro, videcemo!
Jao, kukamo nas tri, a kuka i Mira.
Stigli iz sopinga a stigla i trpezarija! Sta ce sada biti?
- Miro, kazu ovi iz prodavnice da si ti KUPILA ovu garnituru, pa sta si mislila da ja necu saznati, a?
- Joco, pa stvaaaaarno nam je trebala, pa vidi kako je divna, pa kada je tu postavimo, videces kako lepo tu stoji!
- Miro, stvaaaaarno si djubre, pa ne mogu da verujem da me toliko farbas! I, koliko si je platila, sigurno jedno 1700 – 1800 dolara?
Nije Mira ni uspela da otvori usta, kada je njena keva dreknula:
25o0 dolara, cula sam kada je Jutki (Jocina mama) pricala da je videla divnu trpezariju u radnji!
Ne mozete zamisliti Mirinu reakciju, koja nije bila uopste za pohvalu, ali tako su one komunicirale:
- Ko je tebe sta pitao, picka ti materina? Sta se ti trpas? Sta se mesas u nas brak? Jel ti to volis vise Jocu od mene, a? Matora jedna bezobrazna! Ma, nosi se! I ja tebe ovde trpim! To sve je izgovorila, urlajuci, kroz stisnute zube!
Bilo je strasno, a sirota baba Mara, znajuci kako Mira muva Jocu, htela je malo njemu da se uvuce pa je ocinkarila sopstvenu cerku! Situacija je bila napeta jedno 5 minuta. Nakon toga, kao da se nista nije desilo!
Joca i ja smo sastavili sto od 1000 kg. Bio je stvarno divan, stolice takodje!
Ali, krem mebl, Miro, da li si ti normalna? Jos imas malo dete, od 5 godina, sta ti je? Odgovor je bio: Necemo skidati najlon, ha, ha! Naravno, najlon smo skinuli, a Djokicu rihtali da pere ruke, da pazi kako sedi, da drzi ruke na stolu, a i sami smo imali nelagodu prilikom svakog klopanjca.
Sto je i dalje u trpezariji, ali ne znam u kakvom je stanju. Jedno je sigurno, Mira se nije promenila!
Sta kazete? Joca stvaaaaarno ima dobre zivce, zar ne?
NAPOMENA: Ovo na slici NIJE Mirina trpezarija! Njena je mnoooogo lepsa!
