Donela sam juče konačno, ODLUKU!
Srediću kuhinju od poda do plafona, uključujući izmicaje, šporeta, ribanje elemenata od gore, sa strane i iznutra, sredjivanje frižidera i sve ostalo što JAKO ne volim da radim!
Ovu odluku sam donosila par meseci! Mislim da će me sve žene razumeti.
No, ne lezi vraže. Juče mi puče koža pored nokta, na desnoj ruci. Ko to nikada nije imao, ne zna koliko boli ta mala pukotina, koja ide do mesa. Namazala sam ja nju pantenolom, misleći da će me proći do danas.
Ali, jutros, prilikom umivanja, osetim bol i na levom kažiprstu. Pukla koža! Ma, nije to sve!
Napravim sebi “prvu jutarnju”, krenem ka sobi, i taman da je spustim na sto, isprosipam je po stonjaku. Naravno, popi*dim, jer takve brljotine me totalno izlude, a ima ih svakodnevno, po nekoliko. Popijem kafu, istuširam se, krenem da se mackam nekim kremama i naravno, ispadne mi krema, koja je vrlo “kremasta”, na prostirku u kupatilu! Uf, ovo je već bilo previše.
I, ukapiram ja, to su sve OPOMENE ili znaci, koji mi skreću pažnju od TOTALNOG SPREMANJA KUHINJE. Jer, poznajući sebe, verovatno bih u njoj napravila mnogo veća sranja, od ovih, kojima mi je počeo dan.
Reših da usisam i obrišem prašinu.
No, kuhinja je i dalje na istom mestu, posao mi neće pobeći jer I CAN DO IT (mogu ja to, sigurna sam)!!! 
A kako je sa vama? Imate li i vi neke od signala da ne treba nešto da uradite?
Puno pozdrava i želim vam lep dan!
