Znam, sutra kada se pojavim na poslu, svi će me pitati: Jao, pa jel si stigla? Jel si se odmorila?
Nisam stigla, jer nisam nigde ni išla! Ovo je bila moja godišnjeodmorska destinacija:
Pa, sta da se radi. SEKA nas ošinula bogovski, pa je ova tura bila u domaćoj radinosti. Ne može biti “domaćija” od sopstvene, domaće kuće, tj. stana.
I cela prethodna nedelja mi je bila nešto rastrzana, tako da od godišnjeg, mogu racunati samo poslednja dva dana.
U prošlu subotu, bilo slavlje zbog vaterpolista, u nedelju- starijoj cerki pozlilo pa ležala ceo dan, u ponedeljak-mladju ćerku spopala migrena, pa odlezala ceo dan, u utorak-ponovo Tedija kod veterinara-šanta na levu nogu, pa antibiotik zbog otoka, pa u sredu opet kod veterinara po novu bocu, pa mu se noga smirila, pa u cetvrtak-ponovo liže nogu, ali sad desnu, pa dokle, majku mu staru!!!, zavrištah na noge, njega, ruke, frku, glave, sve me snašlo a ja na drugom delu godišnjeg odmora! Nisam vrisnula pa možda sve ono na sta sam bila besna, nije to znalo!
Zaboravih, da je i mene glava bolela, pojma nemam od cega, u petak, ceo dan! U subotu, spopade me panika, kako ce mi ceo godišnji prošišati pored glave a ni videti ga neću, pa rešim da se provedem na Štrandu!
Ovo je neka praistorijska fotka, omiljene mi plaže. Zao mi je sto nisam pronašla neku svežiju da vidite kako je divno sredjen. Kafići su prva liga, sa sve suncobranima i ligeštulima na pesku! Prava uzivancija. Juče je bilo posebno divno! Ja u vodi, spuštam se do odredjene tačke, sebi zacrtane, čvrsto se držeći pogledom za lanac od bova. Imam strah od Dunava. Brz je, a čaroban, na svoj način! I onda na tuševe, koji su na senzore. Daaaa, molim fino! Kako smo se modernizovali! Dok nisu okačili tablu kako se koristi, gurali su i prste i oči u plavu tufnu, a trebalo je samo preći dlanom, blago, preko nje.
Sta ćemo, nismo navikli na tako fine stvari. I, dodjoh do ćerke, koja je sva u zabezeku. Kaže: Ti ništa nisi videla? Sta sam trebala da vidim? Pa, zmiju, kevi, ovde, malo niže od mene, baulja po pesku, prema onim ženama! One u vrisku, pa trk do PR-a kafića, koji se “spasao” i zene i decu i po koje kilavo muško, od opasne belouške!
Stišalo se to, ja ponovo u vodu. Isti scenario, s tim sto je trebalo da mi se pridruzi ćerka, kada sam bila naspram nje. Krene ona u vodu, a ja do lanca, čekam je. Odjednom, ona krene da skače i mlati i rukama i nogama i pokazuje mi na vodu, malte ne, meni ispred nosa. Pliva zmijka prema meni! Moram priznati, nije mi bilo baš sve jedno, mada se ne bojim zmija. Ćerka zagrebala do ležaljke i ostavila mamu “na cedilu”. Šta ću, počnem da mlatim rukama po vodi i ona nestade! Gde, pomislih? Onda počeh i nogama da mlatim i poskakujem i tako cupkajući, stignem na sigurno! Pesak, mamara!
To je jedino uzbudljivo bilo na plaži! Ostalo, zna se! Sunčanje, hladovina, kafica, ukrštene reči i po koji rebus. Njih obožavam!
Danas, isto kupanjac, ali, bove mi nesto dalje. Čuh od taxiste da je Dunav počeo jako da raste, pa mi onda bi jasno, zašto su se juče zmije obeznanila. Sigurno im poremetio dnevni raspored! Nismo im mi, Štrandaljci, bili meta, sigurno! Dunav ih je poremetio!
Danas, stanje redovno, kupači uživali, zmije na svom!
I tako, vratih se sa godišnjeg! Odmorila se nisam, jer nema odmora u “domaćoj radinosti”. Uzivala jesam, bar malo!
Sutra je novi radni dan!
Pa, “godišnji odmore”, vidimo se do godine, a u medjuvremenu, biće po koji praznik!
Ajd, ziveli vi meni svi i naodmarali se, da bog da!
