Kako ja čuvam tu malu, koja ima svoje muke, ja ću vam pisati o njima, jer, ona je stara, tek, 2 godine i 7 meseci.
Svako jutro, kada udjem u njihov stan, zatičem Malu, kako sedi na trosedu, sa cuclom u ustima, u džaku za spavanje, sa mecom ispod miške. Divan prizor. Sva otečena od spavanja ali, kada me spazi, razvuče usta u osmeh, ali, pazi da joj cucla ne ispadne.
Pre neki dan, obaveste me njeni roditelji, kako je Mala rešila, juče, da baci sve cucle, jer je postala “devojka”. Aha, rekoše njeni roditelji, dobro, ako si tako rešila, super.
Mučila se da zaspi, trpala ruke u usta, vrpoljila se, ali je uspela, bez cucle.
Sledeći dan, drugo spavanje bez cucle, zakači mene. Uh, ubedjivale smo se, molila je da joj izvadim cucle iz djubreta, plakala, šutala me, kao pravi narkoman. Bila sam, dosta dugo, dosledna, a onda sam, uz konsultaciju sa roditeljima, izvadila iz ormančića sakrivenu cuclu “za hitne slučajeve”, kao što je bio ovaj.
Zaspala je u roku od “odmah”.
ŠTA MI JE SVE OVO TREBALO, DA OBEĆAM, IPAK SAM JA MALA, BEZ OBZIRA ŠTO SAM DEVOJKA!
Obećala Mala da će piškiti i kakiti u wc šolju, sedeći na princezama. Tapacirana daska za male guze! I obavila jedanput, sve što je trebala. Nije poenta hvatati je, nego je poenta da ona bude svesna svog nagona i traži da je stavimo da obavi šta treba. I opet, ujutro, dogovorimo se nas dve da će tražiti da ide u wc. Sedela je na šolji, pričala, pričala, rekla mi je da ću duuuuugo čekati dok ne kaki. Bila sam strpljiva, slušala njeno brbljanje, ali nisam dočekala da obavi ono što je trebala. Obučem je, bez pelene i skrenem joj pažnju da TRAŽI da ide u wc. Aha, obećala mi je, ali je sve to zaboravila dok je došla do sobe. U roku od jedne minute se ukakila u gaće! Uh, neću vam opisivati kako je to sve izgledalo, ali je bilo svadje i suza!
ŠTA MI JE TREBALO DA OBEĆAM DA ĆU TRAŽITI WC ŠOLJU, KADA MI JE SUPER U MOJIM PELENAMA, PA JA SAM JOŠ MALA!
Vodu Mala pije iz flašica, onih malih sa vodom, kupovnih. Ne sa cuclom. E, treba Mala da nauči da pije iz čaše. Obećala da hoće! Ali, cvrc! Nije to baš lako. Proguta jedan gutljaj, pa stane, pa drugi, pa stane, pa treći, pa se zagrcne i traži flašicu. A može i na slamčicu.
E, STVARNO SAM PRETERALA SA OBEĆANJIMA!
Voli Mala da se šminka. Redovno mami otme labelo, kada ja mažem usta karminom, moram malo i nju da namažem, jer, ona je DEVOJKA, LEVIKA!!
Kada izlazimo napolje u park, maže lice kremicom za nju, ja mažem ruke kremom za ruke, a mora i Mala, jer, ona je LEVIKA DEVOJKA!
Neće više da sedi u svojoj stolici za hranjenje, jer, tu sede samo bebe. Onda joj pročitam da na stolici piše da tu sede deca do 3 godine. Ona mi odgovara da ona nije dete, nego LEVIKA DEVOJKA i da će klečati na velikoj stolici i mučiti se da jede tako. A mučiće i mene. Mada, ima dana kada se zaboravi i uspem lepo da je nahranim.
KAKO IH SVE ZEZAM, MOŽE MI SE, JER MI VERUJU. PO POTREBI SAM BEBA, MALA I LEVIKA DEVOJKA!
E, Mala moja, ti samo misliš da nas zezaš, nego, othranili mi već par tura dece pa znamo za cake, samo smo, slabi na vas male, velike devojke! 
