Sramota me je što se akciji samokontrole grudi i prevenciji raka iste, priključujem tek sada, ali, nikada nije kasno.
Ispričaću vam kako NE TREBA DA SE PONAŠATE prema svojim grudima.
Imala sam zaovu koja je imala kancer na dojci. Znate koji je sled ove bolesti, pa ne bih ponovo. Kroz sve to sam prolazila sa njom. Bilo je bolno i tužno, ali mi ona svojim ponašanjem nije dozvolila da klonem, nego mi je davala snagu da budem jača od nje. Nisam se prema njoj ponašala kao prema bolesniku. Jedanput sam je pitala, kada je bila u dobroj fazi, kako se uopšte nosi sa činjenicom da ima rak. Odgovorila mi je da ona ne misli da ga ima, odnosno, ne misli o njemu uopšte. Ako je govorila istinu, svaka joj čast!
Na žalost, nije uspela da se izbori sa bolešću, zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti jer nije otišla na operaciju dobroćudnog tumora na dojci, iz koga se kasnije razvio kancer. Da je otišla na vreme, kada joj je doktor savetovao, sigurno bi se izvukla.
E, sada, posle svega, posle gubitka nje, tako drage, divne žene, u meni se stvorio neki otpor prema lekarima. Znam, pogrešno reagujem totalno, ali, šta da radim. I ja sam kao ona, tvrdoglava mazga koja je sebi ZACRTALA da neće dobiti ni jednu vrstu raka (mada ne znam od čega se, u Srbiji, sem još od srca, umire).
Ne sećam se kada sam poslednji put bila na pregledu. Pretpostavljam da ima sigurno 10 godina. Ne obavljam ni samopreglede. Jeste, SRAMOTA ME JE i nisam vam dobar primer. NEMOJTE SE UGLEDATI NA MENE, NIKAKO, a ja OBEĆAVAM da ću u narednih mesec dana, obaviti pregled dojki i izvestiti vas sve o rezultatima.
Držite me za reč i prozivajte, ako to ne učinim!
