Eto, spremali se za svadbu par meseci, da bi sve prošlo za nekoliko sati. Mladencima, kao i njihovim familijama, sigurno je bilo mnogo teže, jer, trebalo je misliti na mnogo toga.
Kumica je otišla već oko jedan, da obavi fotkanje sa mladom i njenim drugaricama.
Zatim je bilo venčanje u crkvi, koje starija i ja nismo prisustvovali, naravno, zbog kučića, a zatim se otišlo u restoran, gde se nastavilo slavlje i čekao matičar da obavi venčanje.
Nakon venčanja, usledilo je fotkanje, kao što vidite. Nas tri, sa mladencima.
Zatim, aperitiv. Odabrale smo ćerka i ja, domaću kajsiju. Ah, kakva rakija! Ma ništa lepše od jedne, hm, možda dve, pre predjela.
Za sve to vreme, muzika je neumorno “radila”. Od zabavnjaka do narodnjaka. Stalno su se smenjivali razni zanrovi, ako se tako kaže. Igralo se neprestano.
Večera je bila odlična, pa opet igranje. I stalno tako. Kuma je bila na visini zadatka. Samo se preobuvala, da joj bude lakše!
Jedina zamerka je loša ventilacija, kao i obično u našim restoranima. Užasno smo se nadimile, nagutale duvanskog dima. U par navrata smo izlazile da dišemo, napolje.
Pevalo se i igralo. Ćerka je zbog kučića otišla ranije, ja oko ponoći a kumica negde oko dva.
Divna svadba. I mladenci su bili jako veseli i igrali i pevali.
Neka im je srećan brak, izrodili decu i dočekali da im igraju u svatovima!
Živeli!
