Stadoh kod Nove marine.
Nas dve smo rano došle, nešto pre sedam, tako da je sve bilo prilično, pusto. No, kako se veče utvrdjivalo, tako su se restorančići punili.
mama i ćerka
Kako smo krenule u “provod” pre večere, morale smo na nju i da stignemo, do 22 h. Poslale smo poruku taksisti, te nas je, u roku od pola sata, pokupio i prebacio do Hostmarka, našeg hotela.
Večera je bila, već probrana, ali, nismo ostale gladne.
Sledeće jutro, ustajem prva, kao i svako pre ovog, odlazim da nam rezervišem ležaljke, dušeke i peškire. Posle doručka, odlazimo na kupanjac. Za ceo svoj život se nisam toliko iskupala, kao sada u Egiptu.
Peti dan, moja ćerka odluči da se tetovira, na plaži, crnom kanom. Rekli su da tetovaža traje mesec dana, a do “rifreš” dana, jedva se mogla nazreti. Kliknulo mi je da bih mogla i ja nešto da napišem na svojoj ruci.
Odlučujem se i tetoviram početna slova imena mojih ćerki:
N i MU petak, na dan polaska kući, išle smo obe na "refreš" tetovaže. Moja se odlično držala, dok je ćerki morala nova da se piše. Dizajner slova sam bila ja, tako da smo došle sa napisanim slovima kod tatoo majstora. Dobro je odradio posao, samo što tetovaže više nema na mojoj ruci. Odnosno, ostala je neka, neprepoznatljiva mrlja. Evo i nekih zanimljivosti iz hotela.Imali smo i ljubimce, domaće guštere gekone, koji se hrane isključivo insektima. Kreću se fantastično po zidovima i plafonima.Ostavljaju sluzavi trag kada kreću u lov, čekajući da se zalepi po koja mušica ili muva i onda se slade. Uživajte u fotki gekona.tepali smo mu Geki
Geki
kantica za skupljanje muva
Jedno veče smo bile u šoping molu i smrzle se kao dupeta! Oni nisu definitivno normalni, koliko rashladjuju prostorije. Ja mislim da nije bilo više od 14 stepeni. Nismo izdržale duže od pola sata, te smo izašle napolje, čekajući taksistu i grejući se.
Jedno predveče, kada smo se približavale našoj terasi, videle smo jednog dedu kako sedi na našoj foteljici. Spustio je dole i
uživa. Nije naročito štrecnuo ni kada smo izašle na našu terasu. Nastavio je da sedi i mljacka. Videlo se po njegovom pogledu da je malo Alchajmerisan. Zatim je, neka devojka počela da nam ulazi u sobu, dok moja ćerka nije dreknula. Ova se trgla i nešto izarapisala, zgrabila dedu i ovela ga. Očigledno su totalno promašili sobu!!! Dedu smo kasnije vidjali, kako ga vozaju u kolicima. Vrlo su pažljivi prema starima i obavezno ih vode sa sobom (kompletna familija dolazi na odmor).
Skoro da sam bila slična dedi, jer mi je trebalo tri dana da ukapiram kuda se ide do naše sobe okolo, a kuda sa bazena. Hm, šta će biti za koju godinu. Mislim da će moja deca propričati arapski!!! 
žbun Vinke
U kompleksu hotela, bilo je mnogo cveća, uglavnom Vinki, u raznim bojama.
Ove godine sam i ja posadila bele i crvene i mogu vam reći, da ću sledeće posaditi još više, jer fantastično podnose južnu stranu moje terase. Dok ih prži sunce, one uživaju i zahvaljuju svojim cvetovima.
Nisam vam ispričala još kako su me mladi animatori počeli zvati: edžipšn mama. E, a to sve zbog moje ćerke! Želela je da ide na strečing u bazenu (vežbe istezanja, za one koji nisu imali pojma šta je to, kao i ja sama), ali je zaglavila u drugom delu istog i nije čula da počinje trening. Ja sam skočila sa ležaljke i žurno krenula da je pozovem. U tom momentu, video me je jedan od animatora Rudji (mama Italijanka a otac Egipćanin) i pitao me: Mama, šta je bilo? Ja napravila zon-fa, kao unezverena sam i tražim svoju ćerku: Gde mi je ćerka? Gde mi je ćerka? U tom momentu, ona se pojavila, krenula prema meni, a Rudji, sav raznežen, dodeljuje mi kompliment brižne mame i pita me da li mogu da mu budem edžipšin mama. Naravno, pristala sam, te me je stalno vikao MAMA, kad god me je video. Rastali smo uz zagrljaje i želje da se vidimo sledeće godine.
I mi ćemo se ovde rastati, jer, ceo sledeći post, biće posvećen posebnom mestu, a to je Rajsko ostrvo!
deo "slatke" trpeze, za kraj
