Pre tačno deset godina, počela sam da radim u ovoj radnji, u kojoj sam i danas.
Posle bombardovanja! Taman sam krenula na posao i uhodala se, dosta brzo, posto mi je sve već dosta znano, rešila sam da promenim i stan! Onaj, u kome smo tada ziveli, bio je bliže centru, ali je bio problem ravnog krova, koji je kod svake veće kiše, propustao vodu, tako da smo morali svašta da podmecemo da ne bi nosili ronilacke maske. Kako stanari u istoj zgradi nisu imali sluha za naše probleme, morala sam sama da ga rešim, selidbom. Ono sto je curilo, pokrpila sam od gore, zamazala farbom od dole i na prvi oglas, prodala stan. Istog dana iz iste agencije, ponude mi manji stan, ali u novogradnji, dve ulice niže. Pogledamo stan, ćerke i ja, odlučimo i sediba u roku od dva dana. Vešte zenske ruke, popakovale su u dva dana ceo stan od 80 m2, angazovale studentsku službu i kamion od prijatelja koji ima špeditersku firmu. Selidba je prosla super. Ceo dan, tako da smo 21. septembra, prvi put spavale u novom stanu, srecne i zadovoljne. E, sada su nam trebale i muške ruke, koje su trebale da nam okače kuhinjske elementa, montiraju sudoper, povežu cevi, montiraju plakar na tavanu i još svašta nesto.
Predlozi meni moja prijateljica, prijateljicinog muža(bivseg), koji je bio bez posla, vičan svakojakim radovima. Poznavala sam ja njega, jer sam bila jedanput kod njih u poseti. Bio je zgodan i razveden. Ali, nije mi padalo na pamet, da moze da se desi nesto medju nama. On je sa bivšom ženom delio isti krov, ali krevet, ne. To sam znala pouzdano. A nju sam dobro poznavala i znala sam dosta o njihovom braku i razvodu.
Dodje on, sa sve alatom i krene sa radom. Od jutra do večeri. I tako nekih nedelju dana, pa cak i malo duže. Nije zabušavao, ali je trebalo dosta toga da se uradi.
Bio je kod nas po ceo dan. Vrlo korektan. Ja kuvala, ručali zajedno, pričali neobavezno i, uglavnom, sve oko poslova u stanu.
Posle nekih nedelju dana, poče on mene da sačekuje posle radnje i da me prati kući. Ja, tupsika i dalje ništa ne kapiram, mada mi malo bilo neobicno. Ali, uvek je nešto trebalo da se dogovorimo za sutra, kada da dodje i sta još da se uradi. O novcu se nismo nista dogovorili, jer, boze moj, svi smo ljudi, dogovorićemo se!
I, jedno veče, dodjem ja kući sa posla, on me sačeka, da ga odbacim kući i ja predlozim da se “raskusuramo”. On nije želeo da kaže cifru, tako da sam ja predlozila iznos od pola moje mesecne plate. Nešto je promrmljao, ocigledno nezadovoljan, ali, pristade, i predloži večeru, sto ja odmah prihvatim.
Pre te večere, opet me doprati do kuće i krene da mi se upucava: sve me tako gleda, prethodne dve nedelje i jako sam mu se dopala, zgodna, kućevna zena, on, eto, sam, ja sama, mogli bismo malo da se “volimo”, pa, nismo deca, zar ne?
Rekoh vam, da je bio vrlo zgodan, stariji od mene nekih 6-7 godina. Pomislim, što da ne. Ja razvedena već sto godina, nisam imala nikoga i dopadao mi se.
Bilo mi je i milo i neprijatno sve što mi se dešavalo, narednih dana. Imala sam grižu savesti, sto je to muž
prijateljicine prijateljice, ali, u isto vreme, znala sam da su razvedeni već dve godine i da medju njima nema nista, sem zajedničkog zivljenja, zbog nemogućnosti rešavaja stambenog pitanja. Grizlo me je i zelela sam to da joj kazem.
U isto vreme, prijala mi je njegova nežnost, šetnje po keju, neobavezno ćaskanje, smejanje, baš, sve!
Jedne večeri, krenuli smo u šetnju i naleteli na našu prijateljicu, koja, kada je videla kako ga držim ispod ruke, za malo nije pala mrtva od iznenadjenja. Znali smo da će njegova bivša zena saznati u roku od 5 minuta, sta se dešava.
Moje ćerke su njega upoznale dok se muvao po našem stanu i dopao im se i bile su srećne što im je mama srećna.
I, kao sto se moglo pretpostaviti, “radio Mileva” je obavila svoj posao, sva sreca, pa nisam morala ja! Sledeceg dana, njih dve su posetile treću našu prijateljicu, da malo “bivsa” isprica svoj plan, koji je trebalo meni da se prezentuje!
A plan je bio da pokuša poslednji put da obnovi brak sa svojim bivšim mužem, zato sto se ozbiljno zabrinula da bi ga mogla izgubiti za uvek! Naravno, moj novi momak je već sledećeg dana ulovljen u novu turu braka i nije našao za shodno ni da mi se javi telefonom i objasni situaciju. Tipičan muški kiloster!
A ja sam ga čekala, čekala, čekala, dok nisam dobila informaciju da su pomireni. Posle desetak dana, srela sam ja njih u gradu, javila se njoj, najnormalnije, kao što smo se uvek javljale jedna drugoj, cak smo stale i da proćaskamo, a njega, nisam konstatovala, kao da nije bio prisutan. I ona se pravila blesava, kao da se ništa nije desilo, ali svesna da je bila razvedana!
Prolazili su meseci, jedva sam došla k sebi, jer sam se zaljubila, što jest, jest!
Godio mi je svaki minut proveden s njim. Trudili smo se da nam bude lepo.
Ali, očigledno, on je imao drugi plan. Dugo mi je trebalo da ukapiram zašto je u stvari bio sa mnom.
Secate se našeg “obračuna” posle izvršenog posla. Nije bio zadovoljan, pa je to trebalo “naplatiti” i sa malo sexa. Malo lepih reči, malo nežnosti i eto, glupača se upecala, a i bivšoj proradile emocije.
Njihovo pomirenje je bilo kratkog veka. Ona se iselila iz kuće, a on je ostao sa sinovima, koji su već odrasli.
Javio mi se, sav snužden, posle godinu dana i pitao me da li bismo mogli da pokušamo ponovo. O, da, kako da ne, jedva sam čekala da se javiš njanjo, njanjava, pa da te primim nazad, idiote pokvareni! Rekla sam mu da me ne uznemirava, inace cu ga prijaviti miliciji!
I opet me je zvao, posle par godina i opet dobio isti odgovor!
Srecem ga povremeno, šeta neku ženu i jednim krajickom oka, vidim da me gleda, ali, ja njega NE VIDIM!
Posle njega, ni jedan! Ne zato sto sam se bojala, mada ima i toga, nego, jednostavno, nije se desio!
Mozda je moglo da nam bude dobro, ko zna!
