Deca iz našeg dvorišta su mu dali ime. Da sam se ja pitala, a nisam, nazvala bih ga “brkati idiot”, jer mu takvo ime i pripada.
Evo razloga, pa procenite.
Doselila se njegova mala porodica u “najbolji stan” u našem “krugu”, hoću reći, bunaru. Poznavali su direktora firme koja je gradila ove zgrade, pa su zajedno birali “najbolju, moguću poziciju”.
On, supruga i sin, tada srednjoškolac!
terasa, desno, sa crvenim muškatlama
Rekli biste i vi, super mesto, onako u ćošku, ušuškano.
I poče on da sadi, pre desetak godina, rastinje koje se nalazi ispod njegove terase. Pomislili mi, brine čovek o dvorištu i voli da mu je lepo.
Pravi razlog ovakve dzungle je sledeći: da mu se ne bi vrzmala tuda DECA I KUČIĆI! Zamislite vi to! Deca i kučići!
Njegov sin je odrastao u kućurdi, sa ogromnim dvorištem, pa kada su obavili odrastanje, onda su rešili da kućurdu prodaju i smeste se u tako jedan “fini stan u kome će dočekati starost” i sin će ih negovati 
!
Kada je dvorište sredjeno za klince, počeše oni da uživaju u njemu.
Klackalica, ljuljaške, mesto sa peskom, postavljene klupe za roditelje i zaista je dvorište bilo lepo, za sve, sem za brkatog.
Često je stajao na terasi, urlajući na decu: da se ne deru, da ne lupaju, da ne ciče, da ne vrište, da se odmaknu od terase, a onda su na red došli i psi. I jednima i drugima je saopštio razlog ne bitisanja u dvorištu. POJAVILI SE PACOVI, PA ĆE DOĆI IZ CIKLONIZACIJE DA PRSKAJU DVORIŠTE! Pa priču o PRSKANJU pacova je mogao da proda deci, ali, odraslima, nikako. Baš nedavno me je sreo na ulici, ledenog pogleda upućenog njemu i podsetio me da uskoro stižu “prskači”, na šta sam ja samo produžila. Nisam želela sebi da dižem pritisak, mada sam mu već sto puta rekla da prestane sa pretnjama jer, ako se nekom od dece nešto i desi u dvorištu ili ne daj bože otruje neki pas, znaće se ko je za to kriv. No, očigledno do njegovog malog mozga reči upozorenja nisu doprle, kao što ni “prskanje pacova” nikada nije sprovedeno, čim i dalje nastavlja da preti. Kada sam ga pitala otkud pacovi u našem dvorištu, jer zaista nemaju odakle ni da dodju niti imaju razlog da se muvaju po našem dvorištu, odgovorio mi je da su se nakotili i “penju se po fasadama”. Moguće da su osetili neku smradinu u njihovom stanu pa ih taj miris privlači !
I, stigosmo do rastinja. Ne mogu vam opisati koliko kučići vole da se zavlače izmedju tih grmova i da kake, baš njemu ispod nosa. Neverovatno! Inače, njegova supruga je od onih finih što “ni ne kake, ni ne piške”, već samo kuvaju, spremaju, spremaju, spremaju.
Po malo se brinem za Tedija i Hamba kada se ušunjaju u taj zeleniš, jer, brkatom nije verovati. Doduše, trudimo se da ih izvedemo na ulicu, dobro išetamo i onda ih pustimo u dvorište da se istrče, pa, bože moj, po nekad i obave veliku nuždu, tamo u dzungli, gde samo psi i “pacovi” mogu da se probiju.
Ne mogu da verujem da postoje takvi namćori i mrgudi!
Nadam se da su pretnje bile i ostale, samo prazna priča.
Imate li i vi u komšiluku “brkatog idiota”?
