Konačno je dočekala svoj godišnji odmor.
Prethodnog dana je spakovala svoje stvari, potrebne za odlično letovanje.
Prvi put, sa svojih 35 godina, vozi sama u Grčku. Odabrala je jedno malo mesto. Da se ne bi mnogo mučila, mesto je bilo na obali mora najbliže granici. Studio, apartman, za nju samu. Bar je tako mislila.
Krenula je, zadovoljna. Put je prolazio uz zvuke odlične muzike, brižljivo odabrane za put. Bilo je tu i italijanske i grčke i španske, sve ono što je potrebno da joj podigne adrenalin za morski ambijent.
Stala je na pumpu, pred samu granicu. Osvežila se, popila malo hladne vode, kafu i pojela sendvič. Kroz prozor kafića, videla je momka sa povećim ruksakom, kako stoji malo niže od pumpe i pokazuje tablu na kojoj je pisalo Grčka! Bilo joj ga je nekako, žao.
Bio je pristojno obučen, onako, opušteno, sa slamnatim šeširom na glavi, preplanuo od sunca. Pomislila je na dane koje proveo na putu. Ko zna odakle ide, ali je činjenica da se usput i presvlačio, pošto je delovao vrlo čisto.
No, odmahnula je rukom i pomislila da ne bi bilo uputno primati stranca u auto.
Krenula je ka kolima. Na izlazu iz pumpe, ponovo joj je privukao pažnju momak, sa osmehom od uva do uva, sa snežno belim zumbima, malo izrasle brade. Kada je uhvatio njen pogled, sklopio je ruke u molitvu i napravio tužnu facu. Nije imala puno vremena za razmišljanje. Otvorila je prozor, na šta je on prišao, veseo.
- Haj, reče ona!
- Zdravo, reče on!
- Ups, nekako si mi delovako kao stranac!
- Misliš, ovako crn, opaljen suncem i posvetlele kose, pomislila si da putujem danima, a, ha, ha, ha!
- Da, da, baš to!
- Onda, da li si raspoložena da me povezeš. Neću te silovati, opljačkati, ako treba ćutaću kao riba, a ako želiš, možemo i ćaskati. Kako ti se čini moj predlog?
- Hm, znaš i sam, kao i obično, devojke retko primaju autostopere, iz opravdanih razloga. No, evo, reskiraću! Ako budeš nepristojan, katapultiraću te kroz ovo malo otvorenog krova a možda popiješ i neki kroše!!!
- Oho, opasna si ti neka devojka! Pristajem na sve, samo me povezi, molim te. Društvo me čeka! Zbog ispita sam kasnije krenuo, a oni nisu mogli da me čekaju, zbog rezervacije smeštaja.
- Ajd’ upadaj, smesti ranac na zadnje sedište i da nisi pisnuo, vezano za moju vožnju. Jel’ to ok?
- Ok, mada ja nisam vozač. Moje prevozno sredstvo su tabani, vidiš i sama!
Smestio se pored nje. Krišom je gledao njene noge, kosu, osetio prijatan miris koji je dolazio sa njenog mesta, a isto tako krišom mirisao i sebe. Bio je dugo na suncu, ali, osećao se dezodorans.
Izvinuo joj se, za svaki slučaj zbog vrućine i “neprijatnog” mirisa, ako ga ima! No, nije mu ništa zamerila.
Ćaskali su, smejali se. Granicu su prešli lako. Iza granice, stala je da bi popričali gde ko ide.
Ispostavilo se da će letovati u mestima, jedno pored drugog. Super. Prvo će biti njegovo mesto, pa njeno. Razmenili su brojeve telefona i adrese apartmana.
Razišli su se uz letnje osmehe!
*
Prošla su dva dana, kada je neko tapnuo po ramenu, dok je zapadala u divan san na plaži. Trgla se i pogledala u tom pravcu. Autostoper, ha, ha, ha!
- Znači, pronašao si me.
- Znači, pronašao sam te, ne baš lako, jer si se izdvojila od one mase sveta ispred tvog apartmana.
- Pravoda ti kažem, nisam baš raspoložena da mi deca pretrčavaju preko stomaka i sipaju pesak u oči! Zato sam ovde!
- Eno moje ekipe. Ima i devojaka. Hoćeš li da ti se pridružimo ili da nam se pridružiš? Biće veselo, videćeš.
Ok, pristala je, jer, razmišlala je, da uvek može da se vrati u svoju sobu i na svoju plažu.
Bili su svi vrlo simpatični. Devojke su bile sve lepe, sa svojim momcima. Ispostavilo se da jedino Autostoper nema nikog. Kada ga je pitala šta je sa njegovom devojkom, samo se nasmešio, onako šeretski i odgovorio joj da je smislio da “bari” strendžerke po plaži. Svi su se nasmejali!!!
Kupali su se, vozili na banani, skijali vodi, igrali odbojku. Dani su joj postali kratki. Jedva je uspevala da se odmori popodne, jer su i večeri provodili zajedno. Ona je bila “motorizovana”, tako da je odlazila do njihovog mesta, gde su posećivali diskoteke na otvorenom, ludovali, igrali, pevali.
Sve više joj se dopadao, a, koliko joj je ženska intuicija govorila, ni on nije bio ravnodušan prema njoj. Uvek su jedva čekali lagane pesme kako bi igrali u paru. Zavlačio bi nos u njenu smedju kosu i sav se topio od mirisa. Njena koža je bila tako glatka, divne smedje boje. Mini suknje, pantalone, haljine, sve joj je stajalo savršeno.
On, uglavnom u širim pantalonama do kolena, kariranim, na štrafte, jednobojne, majice uskladjene, japanke u raznim bojama, tipično letnja varijanta. Malo duža kosa, plavi pramenova od sunca. Bio je odlično razvijen, taman po njenom ukusu.
Uveče je počeo da je prati do apartmana, njenim kolima, a vraćao se peške u svoj. Nije bio navalentan, ali se osećalo u vazduhu da oboje žele isto.
Ljubio je njenu kosu, vrat, ruke. Bio je zaista vrlo kulturan, nenametljiv. Čekao je momenat kada će ga pozvati unutra.
No, desilo se to, jednog popodneva, kada bi ona odlazila da se malo odmori od sunca i ludovanja.
Sačekao je ispred apartmana i…, bilo je logično, da će zajedno ući. Tuširali su se zajedno, mazili, ljubili i tako mokri, završili na njenom krevetu. Bio je savršen ljubavnik. Znao je tačno šta treba da radi. Oboje su uživali.
Svaki dan su provodili vreme zajedno, sve više se osamljujući.
*
Na put ka kući, on je krenuo sa društvom. Ništa se nisu dogovorili. To su letnje ljubavi, koje,kako dodju, tako prodju. Znala je ona to iz iskustva.
*
Bila je tužna i ceo put joj se odužio. Sve je čekala da će ga negde sresti uz put, sa ispruženim prstom. No, to se nije dogodilo.
Stigla je u večernjim časovima u svoj stan. Komšinica joj je kupila osnovne namirnice, zalivala cveće i pazila na macu.
Kada se popela do svog stana, videla je njega, kako sedi na ruksaku, sa buketom poljskog cveća u rukama. Nasmejao se,
ustao i nežno je pomilovao po kosi.
Ušli su zajedno u njen stan.
Maca je bila srećna što vidi gazdaricu.
Možda će ova ljubav trajati zauvek! 
Nikada mi neće biti jasno, zašto sam stalno buljila u taj prevod, mada znam, da to radi sigurno, i svako od vas.
Ovo je bio pogled iz nase sobe. Hotel se zvao Adakule i imao je 5 zvezdica, sto je odgovaralo nama trima. Mojoj sestri, mojoj kumi i meni. Damama u najboljim godinama. Pre sedam.
Nije mi bas jasno zasto su tako male slike, ali… bolje ista nego nista. Bilo je bozanstveno, morate priznati. Prvo sto mi je palo u oci, kada smo sigli na veceru, to je da nema suncobrana na terasi. Odmah, ujutro, bilo mi je jasno, da je sunce bilo “sa one strane hotela”, tako da smo doruckovali u hladovini sa pogledom na more!
Hotel je nekada bio vojna akademija. Spolja tako i izgleda, medjutim, iznenadjenje je iznutra. Sve se blista i sija. Ima onu patinu, koju nemaju hipermoderni hoteli, koji su mozda, malo vise, za mladju generaciju.
O klopi ne treba puno da vam pricam, jer bi ovde trebalo mnogo vise mesta. Reci cu vam samo da smo se ugojile. Ja sam se pomalo gadila te, ogromne, kolicine hrane, koja nam je bila ponudjena svaki dan. Tada sam jela kao mis, dok su se moje kuma i sestra, rasturale od klope. Sve mi zao.
