FAJTERKA
Koliko će ovo nekome biti smesno, videćemo!
Imala sam tada, 11 godina. Kao i svake godine, i to leto nas je tetka, učiteljica, vodila sa svojim djacima na more. Novi Vinodolski, hrvatsko primorje. Išle smo nas četiri iz familije, ostalo deca iz tetkine škole.
Smestili nas u neko odmaralište. U jednoj sobi, kao u kasarni. Na prozorima ni zavese, a u prizemlju. Kupatilo, odnosno tuš kabina, čekanje u redu u hodniku. Pa, da, decu može da zajebava kako ko hoće. Mali su, šta oni znaju kako treba!
Odlazili na plažu svaki dan, plivali, užinu dobijali svako popodne, dzema i hleba. Super!
Posle večere, koja je bila u nekim ranim večernjim satima, bili smo slobodni, do smrkavanja.
Ja sam bila, kao što već znate, jedno, vrlo mirno i poslušno dete. Vrlo zahvalno za odgoj. I, krenusmo moja sestra od tetke i ja u šetnjicu. Bila su to vrlo bezbrižna vremena. Šetamo, smejemo se, kad odjednom, izleteše ispred nas neki “klinci”, otprilike naših godina. Njih četvorica, raširili se i ne daju nam da prodjemo. Mi, moli, kukaj, jok! E, jel nećete, mamicu vam da vam mamicu, zaletim se ja na jednog, šutnem ga u nogu, baletankom na kojoj je bila mala blokeja na djonu, viknem sestri BEŽI, i utekosmo im. Ispričasmo ostaloj deci iz sobe šta nam se desilo. Srce mi je bilo u peti. Bojala sam se da ne dodju u naše odmaralište. Rekla sam i tetki, za svaki slučaj.
Kad, sutradan uveče, dok smo bili na večeri, došli naši “udareni” drugari. Ovaj, što je dobio nogom u nogu, pokazao je mojoj tetki razderotinu od prepone do ispod pola butine. Ajoj, majko mila! Pa nisam ja baš to htela, ali, ko ih šiša, sami su tražili “fajt”. To su i dobili. Učiteljica ih je još i izgrdila, a nas dve nismo više išle same u grad.
Eto, tako to rade “tihe i mirne” devojčice.
FAJT 2.
U gimnaziji. Drugi razred. Imam najboljeg druga Gruju, koji sedi iza mene i čuva mi ledja. Jedan dosadnjaković, koji je tada igrao u KUD Svetozar Marković, stalno nas je klao “narodnjacima” i to na sav glas. I krene tako prema meni, unoseći mi se u lice. Ja sam nešto bila tog dana u dešperatu, i zamolim ga da me ostavi na miru. Medjutim, on još gori. Počne da me zajebava, da mi se smeje. Ja, ne časeći časa, razvalim mu šamarčinu. On, meni, takodje. E, moj drug Gruja je video SAMO taj šamar, izleti ispred mene, ispička druga “pevača”. Dodje do mene, da vidi da li sam ok. Jesam, samo mi malo bridi obraz!
Da nije bilo Gruje, verovatno bismo se pomarali tu u razredu.
Eto, takva sam ja. Ne diram dok me ne dirnu. Opasna!
Sada malo smešnih oglasa i poruka:
I po koji vic:
Dzejmsu Bondu zvoni telefon.
-Dzejms, gde si?
- Evo me u Nici … Bataj-Nici!
*
Razgovaraju dve plavuše na autobuskoj stanici:
- Jesi li se ti udala?
- Nisam.
- Pa šta čekaš?
- Autobus!
A ovo mi je malopre poslala moja prekoterasna komšinica:
a biće još….
