Današnji, topao, sunčan, decembarski dan, bacio me u razmišljanje o lepoti.
Sunce je prosulo svoje zrake medju opustele grane. Obasjalo lišće svih mogućih, zlatno žutih i crvenih boja.
Prizor za divljenje. Jezero u Dunavskom parku, nekako pusto, puno opalog lišća, a u isto vreme, pleni svojim izgledom. Mnogi prolaznici sa fotoaparatima. Fotkaju se u raznim pozama sa lepotom prirode.
Šetam, razmišljam i setim se lepih reči: u turskoj seriji, koju trenutno pratim, pojavljuje se jedna divna reč: harika, koja se izgovara sa osmehom na ustima, a znači: divnoooo! Jako lepa reč! Ima ih još, pisaću ih na “srpskom”: lav, lavli, bjutiful, bejbi
a u našem jeziku:
Ljubav, cveće, sreća, deca, reči, koje, kada izgovarate, preplavi vas toplina.
Mače, 
pače,
kuče, 
Najlepša od svih reči, na svim jezicima je, ipak, reč MAMA.
Eto, toliko razloga za ŽIVOT!
Živite ga i gledajte oko sebe! 
PS: I još jedna nova, lepa vest, BAKA MILICA JE SMEŠTENA U PRIHVATILIŠTE U FUTOGU. Neka joj je srećom!
