Ove hladnoće ne prijaju nikome. Već sam sto puta pisala kako mi je žao i ljudi i životinja koji nisu zbrinuti. Ja, sa svoje strane, činim koliko mogu, da im olakšam život. Ako imam višak hrane, spakujem u posudu, napišem šta je unura i obesim na kontejner. To je za ljude, pa, eto, bar sam jednog nahranila.
Što se tiče mojih mačaka, one su najzbrinutije. U kućici im je lepo, izolovano, ušuškano stiroporom, najlonima, raznorazne prostirke i vuneno ćebe, ispod njih. Ulaz je zaštićen daskom, ukoso postavljenom, da im ne duva direktno vetar a ni kiša da im ne prska unutra. Hranim ih tri puta dnevno i isto toliko često im nosim toplu vodu, koju prelivam peko one smrznute. Tek onda vidim, kako su žedne. Dolazi tu još nekoliko mačaka na obroke, a bogami, i komšijski psi, koji imaju svoje vlasnike, rado se slade iz macinih posuda.
Golubovi dobijaju svoje porcije hleba, žita ili hrane za ptice, na sims. Naravno, vodu im sipam nekoliko puta dnevno. Redovni su, čim se pojavi sunce.
Od Tash sam dobila fotke kako da napravim hranilicu za ptice, pa sam jednu i napravila i obesila na šipku od tende. Ovu ideju sam dobila, kada sam videla senicu da je sletela na ogradu od terase. No, nisam videla da li su se hranile i da li im ovo mesto odgovara. Sve jedno, odnela sam i dosta mrvica hleba u žbunje u kome se skupljaju, zajedno sa vrapcima.
Toliko od mene, dragi moji!
Da li vi nekako pomažete ljudima ili životinjama da pregrme ove ledene dane?
