ranunculus
Morala sam da počnem ovaj članak ovim divnim cvećem, koje sam i videla ovih dana u saksijama. Prodavao se za osmi mart, s tim da može da stoji kratko u sobi, ali se preporučuje sadnja u baštu.
Elem, htedoh da vam ispričam kako me “udara” proleće.
Prethodnih pet dana sam bila ukočena u krstači. Bolelo je da vam ne pričam, ali sam išla da čuvam Nanu. Bila je dobra i pažljiva i pomagala mi je kad god bi mi nešto palo, ona bi mi dohvatala. Jaukala sam pri svakom sedanju i ustajanju, a jutarnje ustajanje je bilo najgore.
Problem je bio i umiti se i oprati zube.
No, da vas više ne davim, danas sam uspela, bez jaukanja, da se sagnem i dohvatam sa poda, sve što je trebalo. Čak i da počistim trunje.
Juče popodne, posle obavljenog ručka i širenja veša, legla sam malo da odmorim ledja i zaspala. Sramota me je da vam kažem da sam ustala u 20.30. Sva zabunjena. Popila “popodnevnu” kaficu i prošarala internetom. To isto mi se desilo i danas. No, u svakom slučaju, ova popodnevna spavanja nisu uticala na noćni san. Spavala sam kao beba!
Danas sam sa Nanom bila na Štrandu da hranimo labudove.
labudovi na Štrandu
Bilo ih jedno desetak, mada, pročitala sam na internetu, jato broji jedno 60 komada. Ovde im je predivno. Svaki dan ih hrane i posetioci a i ljudi iz Gradskog zelenila.
Prizor je nesvakidašnji. Plivaju uz obalu i tako su veličanstveni.
Mogu biti i malo nadrndani. Ne tolerišu jedan drugom kradju hleba pa, bogami, znaju dobro da se počupaju.
Nadam se da će ih, u sezoni kupanja, poterati u kanal DTD, gde će takodje biti prava atrakcija. No, verovatno ste i sami znali, a moja drugarica i videla nekoliko puta, da oni lete. Preleću od kanala do Dunavca, i to leti u ranim jutarnjim časovima. Izgledaju fenomenalno onako veliki i graciozni.
Želim vam prijatan vikend i da ga iskoristite šetajući se na ovom, toplom, prolećnom, suncu. Jedva čekam jutro da izadjem na kej i prošetam celom dužinom!
