Živim u zgradi, četvorospratnici, odnosno trospratnici plus potkrovlje (moj sprat) i mansarda. Djubretarska posla, graditeljstva. Tako smisle trospratnicu da ne bi morali da se bacaju u trošak za lift. Elem, bilo, kako bilo, imamo dobre listove na nožicama, što jest, jest!
Malo ću popljuvati neke komšije, mada sam o njima već pisala.
Ovo je sada neka druga tema, koja mi ide na sve, komplet, živce, tj. na to malo što mi je ostalo!
Radi se o drugom spratu, mada nisam baš sigurna o kom stanu je tačno reč, ali, pretpostavljam. U jednom od tri stana, živi svež udovac. PREDSEDNIK naše zgrade! Ehej, ljudi, malo li je! Znači, boli ga dupe za funkciju koja mu je dodeljena, sem kada se neko požali da treba nama, koji imamo pse, ukinuti izlazak u dvorište. E, tu je naš PREcEDNIK (tako on govori, pa ću da ga malko “skinem”) jako hitar i brže bolje, promeni bravu na kapiji. Onda ja stupan u akciju i napičim ga da se sve puši. Ma, bre, čoveče, ko si ti da odlučuješ ko će da izlazi u dvorište a ko ne? Bre, jebo te onaj tranzistor na terasi sa ulice koji slušaš po vasceli dan i ideš nam svima na ganglije! A jel’ nas neko pitao da li nam odgovara da ti pereš tepih na toj istoj terasi i prebaciš ga preko ograde da se cedi po našim glavama i to tačno ispred ulaznih vrata? Nije, naravno! E, pa, vrći tu bravu na mesto, da ti ja ne bih nešto, da ne kažem nekog, jel? I tako, vrati on tu bravu, ali smo i dalje na “perVI” i na skromnom “klimoglavu” i promrljanom pozdravu. Bljak, mrzim takve odnose! Za malo da preskočim novog citroena, srebrnog, koji mora da je parkiran tačno naspram njegove terase. Čula sam od komšija iz drugih zgrada, da, ko god je stao na PREcEDNIKOVO mesto na parkingu, probušio bi mu gume, pa je i naš vulkanizer, odmah iza ćoška, dobro poslovao. Tu PREcEDNIKOVU rabotu je i sam radnik potvrdio! Eto, intelektualac al, prolupan!
E, taj sveži udovac (jadna supruga, otišla brzo na onaj svet, da ne kažem ko je pomogao brzom odlasku, rekle mi komšij, tračeri 
), ima kuću negde južno od Beograda. Bitiše on tamo dosta vremena, jer, sad je slobodan ko ptica. A za to vreme, nakrka pun stan naftalina, da bog sačuva. Da mi je malo bliže, verovatno bi i ove mušice koje ušmrkavam, ispogibale od smrada. Ne oseća se taj naftalin dok su vrata zaključana. No, tačno se zna kad se on vrati sa puta, jer, da bismo prošli drugi, treći i stigli na četvrti (potkrovlje) sprat, morali protrčavati za navatanim vazduhom i uvlačiti se kroz ključaonicu, da nam se taj smrad ne uvuče u stan. Uh, majko mila! Pa šta on to ima u stanu što toliko mora da se čuva od moljaca, baš me kopka? I, pretpostavljam, da nikada nije čuo za lavandu ili neko mirišljavije sredstvo protiv moljaca!
Moram još nešto da vam šapnem! Ne smrdi samo naftalin, ali ne mogu da vam tačno definišem šta se to “čuje” još, iz njegovog stana. Moja baba je govorila za takve mirise “saga”, jebem li ga, šta to znači ne znam, ali da smrdi, smrrrrrdi!
Ima još jedan stan na tom spratu koji mi je sumnjiv, ali, u njemu živi jedan doca i to dečiji, onako, sav neugledan, uvek otvorenih usta (bez da se neko ljuti ), žgoljav, uvek miriši na svež znoj, uvek je u patikama i u žurbi. Žena, onako, čudna a imaju i klinca, koga su dobili već, prilično matori. Taj nam je klinja mast vadio kada smo se doselili. Bio je beba koja je legala posle svojih roditelja a nas, koji smo pokušali da legnemo pre njega, drndao je toliko, da smo morali, ipak, da sačekamo da se on onesvesti, da bismo mi odspavali po koji sat.
I iz njihovog stana vonja. Čudni neki mirisi!
Ostale komšije su ok, odnosno, poslednjih par meseci su neke silne selidbe, tako da više ne znam ko mi je preko puta, a ko će se useliti u stan ispod našeg.
No, materijala za “slatka moja”, sigurno će biti!
I molim vas, neka ovo sve ostane medju nama! Si?
