Setajuci danas kejom, sa starom prijateljicom, susrela sam se sa dve fine gospodje.
Jedna od njih je kupila moj prethodni stan, a doselila se iz Splita, znate vec kada i zasto, a druga je tetka Beba. Njoj sam se posebno obradovala, dok prvu vidjam, skoro svaki dan.
Ovaj deo keja se zove Kej zrtava racije!
Vracam se na tetka Bebu, koja nam je bila komsinica u vikend naselju Ribnjak a zivela je sa cika Milanom, koji je bio trgovacki putnik, tekstilnom-metraznom robom.
Njih dvoje su bili divan par. Ona mu je bila prva zena. Bio je dosta stariji od nje. Imali su malu vikendicu, taman dovoljnu za njih i brojne prijatelje koje su pozivali, na prijatna druzenja, domacu rakijicu i rostilj, koji je cika Milan odlicno spremao. Bilo je tu i tresanja, koje je dodavao nasoj decici, preko plota. I uvek se pronasla i po neka cokoladica, jabuka ili neki kolacic koji je tetka Beba umesila. Uvek je stavljala mnogo manje šećera jer je njen Mićko bio dijabeticar.
I tako, kad god smo se nasli u blizini ograde, stali smo da pricamo. Oboje su bili puni hvale, jedno za drugo. Cika Milan bi nas, zenske, ostavio malo same, pa je Bebica, nastavljala da hvali svog muza, dok smo moja zaova i ja, stajale, skrstehih ruku i topile se od toplih Bebinih reci.
Nikada u zivotu nisam čula ni od jedne žene da toliko hvali svoga muža. Njih dvoje su se kasno upoznali, nisu imali dece, pa su bili jako privrzeni jedno drugom. Beba je, tada, bila zena od jedno 45 godina, prosede kosice, niskog rasta, sa frizurom Princ Valijant. I stalno joj je bio osmeh na licu, sto se videlo na borama u produzetku oba oka. Posebno su bile istaknute kada je pricala o njemu: Moj Mićko je zaista jedno divno stvorenje! Znate Dudo, ujutro, kada se probudimo, javimo se jedno drugom, poljubimo se, onda Mićko ustane, stavi kaficu, ja se za to vreme spremim u kupatilu, a dok se kafa kuva, moj Mićko razbaca posteljinu, otvori prozore, onda sednemo u trpezariju i pravimo plan za taj dan. Dogovorimo se sta “bi Mićko” jeo, jer, znate Dudo, ja jako volim njemu da ugodim i da mu napravim divan ručak, jer on to zaista zna da ceni i da toliko hvali, da je pravo uzivanje kuvati za njega! Onda ja odem na pijacu a Micko na Kej, sto cini, obavezno svaki dan, proseta od prvog do poslednjeg mosta. Dotle sam ja već obavila pijacu i skuvala rucak. Onda rucamo, ćaskamo, smejemo se, zadirkujemo se i onda moj Mićko, mora malo da se odmori, jer znate Dudo, dijabetes nije naivna bolest, mora da se čuva. Ja zaista, činim sve da mu ugodim, ali mora i on da se pazi, jel te?
Ja: Bebo, naravno, jao, pa vi ste divni prema njemu, zaista!
Beba: Neeeee, ja ni blizu nisam tako divna prema njemu, kao sto je on prema meni. On je toliko pazljiv, stalno me pita jel mi nešto treba, da li sam zadovoljna, da li bih negde išla, a ja, Dudo, mislim samo, da je njemu dobro i da se cuva, jer, stvarno ne znam sta bih da se njemu nesto desi!
Ja: Ma, Bebo, stvarno, pa zamislite sta bi on da nije vas sreo, tako divnu i pažljivu zenu, tako neznu?
Beba: On je zaslužio i bolju ženu od mene, ma, hajdete molim vas, pa ja nista posebno ne činim za njega, kao on za mene!
Iskreno, ne znam sta je on to posebno za nju ucinio, ali, ona za njega jeste. Imali su svako svoj stan i tu je odnos bio cist. Dogovorili su se da zive kod njega a njen stan su izdali podstanarima. On je imao familiju u Beogradu, koja ga je zaista cenila i postovala.
No, idemo dalje. I tako je Beba, sa osmehom od uva do uva, pricala bez tacke i zareza o svom Mićku. On je bio jako pedantan. Na njihovom placu nije smeo otpali list da se zadrzi na zemlji duze od 5 minuta. Malo smo im i zavideli na lepoti placa. Nama to nije bilo bas tako vazno, mada smo se stalno ugledali na njih i poredili. Bilo bi nas sramota da ne pokosimo travu a cika Milan je to uradio jos po mraku, leti, dok ne upece zvezda. Dolazio je svaki dan u vikendicu, svojom narandzastom Bubom, besprekorno opranom i sjajnom.
Pricala je Bebica kako je Micku pravila svakave dzemove i slatka, jer je on to jako voleo da jede, ali samo dijetalno, bez šecera ili je stavljala neke zasladjivace, više se i ne secam. Jedne godine, posle silnih godina zajednickog zivota, rešili su i da se venčaju. Njihove prve komsije su im bili kumovi na vencanju u jednom fruškogorskom manastiru. Milan se potrudio da Bebi obezbedi sve a isto tako i svojoj familiji, sto je Bebi bilo normalno.
Onda smo se moj muz i ja rastali, prodali vikendicu, a Beba i Milan su ostali tamo. On je cesto svracao do radnje da vidi mene, posto je jako voleo moje roditelje, pa samim tim i mene i sestru, ali, nije mogao da se pomiri sa nasim razvodom. Samo je odmahivao glavom i gundjao protiv mog bivseg muza.
Bebica je uzivala sa Mickom. Putovali su u banje da bi Mićku bilo bolje, a samim tim i Bebici. Uskoro su i oni prodali plac, jer, kako je govorio cika Milan, tamo više nema smisla, nema vas, nema vasih roditelja, tako da ni mi necemo vise, a sem toga, ja sam vec dosta star i sve mi teze pada da odrzavam sve onako kako bih ja to voleo.
Pre nekoliko godina, srela sam tetka Bebu na pijaci, svu snuzdenu. Frapirala sam se kada sam je videla kako je omršavila i ostarila. Rekla mi je da Mićko nije dobro, da se jako razboleo. Ona ga je negovala, naravno, kako je najbolje umela i polako kopnila. Cak se i oporavio, pa su rodjaci došli po njega i vodili ga kod njih na slavu, sto je njemu jako godilo. Trajalo je to Bebino negovanje, jedno godinu dana, sigurno, sve dok je nisam srela, opet na pijaci, u crnini.
Sve mi je bilo jasno. Kada me je ugledala, zagrlila me je jako, ja nju, naravno, pa smo obe plakale. Bila je neutesna. I opet bujica toplih i neznih reci o svom pokojnom suprugu.
Moj Mićko, jao, Dudo, kako cu ja ziveti sama, bez njega, ne znam!
Gledala sam je, nekako iz prikrajka, kad god sam mogla, kako sama baza po pijaci, po gradu, ponekad je zaustavila da popricam sa njom i svaki put su joj suze lile niz obraze.
Boze, pomislih, da li postoji još ovakvih ljubavi?
I danas, kada sam je srela, u tricetvrt pantalonama, beloj majici, kratko ošišanu, odahnula sam, jer sam shvatila, da joj je malo bolje. Srela je zenu koja je od mene kupila stan, postale su prijateljice i zajedno šetaju.
Ostao je onaj njen osmeh, radost sto me je srela, zagrljaj!
Nije morala nista da mi kaze, znala sam koliko joj je drago sto me vidi. I ja sam se njoj, zaista obradovala!
Cika Milan je imao svoju Bebicu, a ona je imala svog Mićka! Ljubav do groba!
class=”alignleft size-medium wp-image-743″ />
I plovi mala ladja Dunavom!
I posle divne šetnje, krenusmo kući, zadovoljne i opijene suncem!
