I BI SVADBA!

Osvanula i ta subota, 3. marta!

Frka u stanu! Frizer, za nas tri, pa šminkeraj, pa oblačenje, pa postavljanje stola sa keteringom, flaša sa pićem, spremanje čaša, razmeštaj nameštaja za prijem gostiju i, naravno, spremanje mlade.

Pa, fotosešn, sat i po, nameštanje mlade, što same, što sa majkom i sestrom, što sa drugaricama. Tu je i kamerman!

Oko pola četiri, dodjoše tri drugara od budućeg zeta, da u naše ime prodaju mladu. Smejurija, pogadjanje kume sa njima kome ide lova. Ona, pravnica, samo što ugovor nije napravila i potpisala, u kome se oni obavezuju da lovu predaju ženskoj strani! Mlada nije bila za ovo zezanje, ali, većina pobedjuje!

Stigoše momci, predvodjeni kumom, muzikantima i mladoženjom! Njih, jedno tridesetak, sa još par ženskaća. Ori se ulica, gradjevinci na gradilištu stali sa radom, smeškaju se i tapšu. Udjoše u zgradu. Sve se orilo od pesme i svirke. Dodjoše do vrata i pogadjanje oko love. Prodaše mi dete za sitne pare! Sve je to bilo zezanje! Ona je samo vikala: OVA MLADA NEMA CENU!

Stan prepun vesele omladine. Svi smo pevali, veselili se, pa, dodje vreme i za polazak u restoran.

Mladenci su nastavili sa fotkanjem u obližnjem parku, a pratili su ih muzičari, koji su na svakom semaforu, na upaljenom crvenom svetlu, izlazili iz kola, svirali i pevali.

U restoran smo stigli oko pet i 10. Bilo je već podosta gostiju. Pozdravljali smo se. Muzika je treštala. Mladenci su stigli i ušli na sporedna vrata, čekajući svoj momenat da se pojave, kada stigne matičarka.

U šest sati, izlaze iz svog “skrovišta”. Mlada, raspoložena, raspaljena, drži svog dragoj za ruku, igra i mlati u vazduhu bidermajerom, osmeh od uva do uva. Venčaše se, uz dim i vatromet i aplauz prisutnih. Čestitanje, ljubljenje, slikanje! E, ovo poslednje beše teška smaračina za mladence. Potrajalo je bogami, skoro sat vremena.

Igra i pesma, satima. Svi su bili jako zadovoljni. Klopa je bila vrhunska. Mogu da ih reklamiram. Restoran ŽAL ZA MLADOST u Novom sadu. Gostiju oko 170, plus 5, 6 muzičara, fotograf, kamerman, piroman, znači oko 180 duša. Svi posluženi i šampanjcem sa jagodom. Svi!

Igra i pesma se nastavljaju. Meni noge otpadaju, uglavnom zbog visokih štikli, na koje nisam navikla! Menjam obuću, ali, šteta je već napravljena.  Ne dam se, igram i dalje.

Iznose mladenačku tortu uz ugašeno svetlo i sveće oko nje.

Prelep prizor. Piroman pušta sapunjave balončiće. Čekamo fotografije i CD sa snimkom!

Posle svih mogućih torti i pečenja, društvo je počelo da se osipa, umorno od igranja i klope. Oko pola jedan, ostalo nas je samo desetak. Pravo vreme za razlaz. Ko god je došao da se pozdravi sa nama, bio je prezadovoljan uz reči pohvale: da skoro nisu bili u veselijoj svadbi. Naravno, porasli smo svi koji santimetar od komplimenata!

Naravno, pohvaljeni smo i za izgled (trep, trep)!

Mladenci su svoju prvu bračnu noć proveli u hotelu, a sledeći dan su nastavili zajednički život kod mene u stanu, dok njihov ne bude spreman.

Mlada, trudnica u sedmom mesecu trudnoće, naigrala se u svojim svatovima i rekla je da u lepšim nikada nije bila! Bebac je odlično podneo igranje svoje majke.

Naravno da se i odmarala: izuvanjem cipela i podizanjem nogu na stolicu, a to sve ispod stonjaka. Niko joj nije zamerio, jer, stomak je vrlo vidljiv!

A bebin tata, stalno je ljubio stomak svoje drage, tepao joj i ljubio je!

Prerslatki su, prezadovoljni poklonima i celom svadbom.

Sve je proteklo savršeno!

A njima, neka je srećan zajednički život sa decom i svima nama, koji ćemo im pružiti svu potrebnu podršku!

Živale deca!

A SADA, OLAJAVANJE!

E, braćo i sestre, svakog gosta dva dana gosta, a ne 12- 13, dana! Ono jest da nisu bili kod mene, al opet, puuuuno je! Kakav je divan osećaj kada gostima vidite ledja, pojma nemate, ili možda imate?

Ha, ha, ovako bi počelo olajavanje mojih kumova, ali, ja, zaista, ne mogu to da uradim. Oni nisu ni blizu onih gostiju koje bi čovek mogao da olaje. Kod mene su bili samo jedanput i na dva sata. Jedva ih uhvatih i na toliko!

Ajd, od početka!

Otišli su u prokletu Ameriku, pre 25 godina. Sinak im je tada imao godinu i po dana, a kumina ćerka je imala 12 godina. Zašto su otišli, nemam pojma, ali, pretpostavljam da je to bilo samo filovanje od strane strica, koji je tamo uspeo i slao im informacije da je tamo “obećana zemlja”.

Kum je podneo iseljeničku vizu i čekao je 5 godina. Kada je dobio, otišao je on sam, a posle sedam, osam meseci, došli su za njim i njegova majka, supruga i dvoje dece. Ovde su prodali predivnu kuću tako da su imali od čega da tamo kuće novu.

Njegov brat je već tamo živeo, oženio se i izrodio dvoje dece. Kod njega, u dvorištu, njihova majka je imala svoj kućerak. Čuvala je njegovu decu i uživala pored dvoje dece, na okupu.

I tako, stigoše u LV, smestiše se u kuću koju je on kupio bez familije u delu koji je bio na ceni. Henderson. Lep kraj, miran, sve kuća do kuće.

Krenuli sa svojim novim životom. Nije bilo lako u početku. Trebalo je srediti papirologiju, a nema ko da ti kaže, gde, kako, s kim, s čim, o kome itd.

Kuma je slala izveštaje o cenama pojedinih proizvoda. Sve je to bilo 87. godine. I ovde su te godine bile dobre za život. Imalo se i moglo se svašta. Putovalo se gde god se htelo.

I da ne davim više. Htedoh reći, kum nije bio ovde 24 godine a rodjen u Novom Sadu. Kuma je bila ovde pre četiri godine i onda i prošle i ove. Ona ovde ima rodjenog brata, snaju i dvoje dece i kod njih su i odseli.

Kum je frapiran promenama koje su se desile u gradu. Pojedine delove nije mogao da prepozna, kao ni kraj u kome je odrastao i živeo do polaska u SAD.

A ovde imaju jako puno prijatelja i familije. Odnosno, kuma ima familiju, dok kum nema nikog, mislim na rod.
I sve njih je trebalo obići, svugde popiti pićence i po nešto pojesti. Pa sada, zamislite da svaki dan, dvanaest dana, menjate prijatelje i rodbinu 6 puta u toku dana i svugde morate da se omrsite. Strašno! Jadni, sve su zapevali i zakukavali. Kuma je za malo zaglavila i bolnicu od silne hrane, naročito kulena. Čvarci su bili “laka”
varijanta klope i to “klizi”, dok kulen, bogami, hm, znate i sami…

E, sada, htela sam malo još da ih opišem, da imate prestavu kakva su, njih dvoje, kombinacija.

On: bik u horoskopu, bik po konstituciji. Miran, staložen, dobrih živaca. Njega može da iznervira samo njegova supruga i da trpi godinama, teško driblanje, a onda samo zamahne rukom, pa nacilja obraz…
To se ovde nije desilo, jer taj period nije istekao, no, … kad stignu, ko zna. I sve što budete pročitali o kumi, on je sve suprotno od nje. Pravo je čudo da su opstali toliko zajedno, a toliko su različiti.

Ona: jarac, punačka, brbljava ali zna i da sluša, isteruje pravdu, voli lepo da se obuče, da dobro pojede, da dočeka goste. Ako kojim slučajem idete u onaj deo Nevade, slobodno se javite, ona će vas dočekati i ugostiti. Eto, takva je ona. Stalno nas sve zove u goste. Ima mesta u kući. Ima i bazenčić u dvorištu. Ima dobru volju i voli ljude. A što se davanja tiče…, šta da vam kažem? Došli su sa tovarom kofera, a vratili se sa trećinom. Niko nije bio uskraćen sa poklonom. Naravno, uzvratili smo im, koliko smo mogli! Voli tamburaše, voli da igra, da je stalno u pokretu i u frci.

Ali, ima jednu manu. O svom suprugu toliko vodi računa i tretira ga kao svoje dete. Morate priznati da to strašno ide na živce: da li si bio u kupatilu, jesi li se umio, oprao zube, vidi kako ti stoji majica, upaši se, ne cupkaj nogama, zašto nisi napunio bateriju u fotoaparatu, samo misliš na cigare, jebale te one, i da li misliš da se mrdneš iz te fotelje, pustićeš korenje. Kakav si ti to čovek, ne mogu da verujem, pička ti materina, jel ti čuješ šta ja tebi govorim…. i tako dalje i tako dalje.

Na to sve, on samo klimne glavom, kaže dobro, jesam, ok, idemo, nemoj više poseta molim te, ne mogu više da jedem i pijem, nećemo se po treći put pozdravljati sa istom ekipom itd.

Pitali smo se svi, odakle mu toliko živaca? I pitali smo njega isto to, na šta nam je odgovorio: navikao sam, šta ću!

Dobar neki čovek!

On je jedva čekao da se vrati kući, dok je ona plakala i duuuuuugo mahala!

To su moji kumovi. Volim što su bili i što ta razdaljina nije učinila da smo se otudjili!