Reših, nedavno, da sredim jednu staru, pletenu korpu u kome nije bilo samo mrtvih p….a. Bilo je tu i nekih skripti, knjiga, lektire iz osnove škole koja nikada nije vraćena u biblioteku (sramota me je, ali, šta je tu je), a ispod svega toga, moj spomenar.
E, baš sam se nešto raznežila i krenula da okrećem listove i prisećam se drugara iz osnovne škole.
Odmah, iza korica, uvodna reč vlasnice! 
ja crtala, majke mi!
Zatim, na prvoj strani sledi “upisivanje” moje mladje sestre, ali, pošto ona nije bila baš vična bojama, ja sam joj malko pripomogla. Prekopirala sam crtež iz knjige, pretpostavljam da se radilo o Bambiju, obojila ga, i eto, ona se upisala!
Zatim se nižu crteži, kao i raznorazni tekstovi, prigodnog sadržaja. Primetićete da smo svi lepo crtali.
Isto tako, ukibićete i ko je sve “trzao” na mene.
Ovu drugaricu nisam videla "sto" godina!
Ona je bila najbolji djak u celoj školi!
Završila je medicinu, specijalizirala gastroenterologiju i radi u Novom Sadu. Ima ćerku, udata.
I ona je bila jedna od najboljih učenica i najbolja drugarica sa prethodnom!
Predaje engleski jezik u našoj osnovnoj školi i dan danas!
i bio mi je komšija
Vezano za Šidju, ide priča, da je on rodjen tri dana pre mene i da smo zajedno, kao bebe, spavali zajedno u istom krevetiću. To je i njemu ispričala njegova mama, ali mu ja nisam dala da to obelodani celom razredu, jer bi nam popili krv!
hmmmmm!
Slika vam govori sve! Ne znam ništa o njemu, ali vidjam njegovu sestru u parku, gde se Nana i ja provodimo!
Planiram da joj pridjem i pitam je za brata, mada mi se, nešto, motaju neke ružne misli po glavi!
najveći i najjači u razredu
Folirao se svojom pojavom, a u stvari je bio Div mekog srca! Ne znam ništa o njemu!
I ovaj mi deluje zaljubljen!
Po slici bih rekla da jeste, medjutim, tada mi niko nije rekao da je i on zacopan u mene! Moj komšija, srećemo se, ali, na žalost, pije poprilično!
brat moje kume iz Las Vegasa!
Tada smo bili najbolji drugari. Bio mi je do ramena, a iz škole smo se vraćali zagrljeni. On mene oko struka, ja njega oko ramena. Pre jedno desetak godina mi je rekao kako je bio zaljubljen u mene (druženje je počelo u 4. razredu osnovne škole i trajalo do, zaključno sa 8. razredom, intenzivno, a povremeno i dan danas), na šta sam se frapirala. Tiiiiiii, zaljubljen u mene onako mali, pa tvoj nos je bio meni izmedju grudi, jes’ ti lud? On se jako uvredio i nije mu bilo jasno da ja to, tada, nisam osetila!
brat moje najbolje drugarice
Komšija mi je, srećemo se, nije se nikada oženio!
a ovde se zekilo!
I eto, tako bih ja mogla do prekosutra, no, nema smisla. Povadila sam samo deo lepših “upisa” u spomenar.
Vratila sam se Spomenarom u doba najveće razbibrige i ladovine. Naravno, tada nisam tako mislila.
Medjutim, ne bih se menjala. Volela bih da se vratim samo u rane pedesete, jer, tada sam nekako bila najzrelija, dobro sam izgledala, imala sam već veličku decu, a za muža…., pa ne bih o njemu, nije zaslužio.
Ako ste uživali, bilo mi je drago!
