Osvanuo je divan jesenji dan. Krenula sam na pošticu da platim internet i kablovsku. Iznad te poštice, stanuje Leci. Uzeh telefon da joj napišem poruku da sam kod nje u komšiluku, a u tom momentu, stiže mi poruka od nje. Idemo li u šetnju, ja sam tu na ćošku? Ne mogu da verujem. Kako smo JAKO mislile jedna na drugu i eto, povezale se, mada već dve nedelje ne uspevamo da se sretnemo.
I krenusmo ka keju. Upržila zvezda. Ja sam se obukla kao da je – 10 a temperatura se vrtoglavo podizala do nekih 18 – 19 stepeni. Bila sam mokra kao dodola. Usput, platila račune na drugoj pošti, ćaskala sa Leci, sedele na klupi i upijale sunčane zrake, jer, ko zna da li će ih biti još ove jeseni u toj količini.
Bilo je puno šetača i kučića. Podelila sam perecu sa ovim drugim.
Rastale smo se sa divnim osećajem jeseni u sebi.
Stigoh kući i nastavih sa redovnim aktivnostima. Širenje veša na osunčanoj terasi. Društvo mi je pravio ćerkin pas Hambo, Džek Rasel terijer, skraćena varijanta. 
Ostao patuljak, ali ga mi i pored toga, obožavamo. I on je uživao na terasi.
Naravno, kada sam se dohvatila fotoaparata, nastavih da škljocam. Sunce je bilo u drugoj polovini dana, sada već prilično nisko, i stvaralo predivne senke na već požutelom lišću, koje još nije otpalo sa drveća.
Onda sam pretrčala da napravim fotku i sa ulične strane. Vide se fantastične boje drveća. Obožavam ih.
Zatim sam se vratila na terasu. Kad odjednom primetih okupljanje silnog broja buba mara.
Zatim jedna na zidu
Šta uopšte one znaju? Da li im je vreme za parenje ili su i one, kao i mi, samo uživale na suncu?
Udjoh u kuhinju, kad odjednom, spazih leptira na raširenom bade mantilu. Zgrabih fotoaparat i jurnuh na terasu. Uspela sam da ga fotkam.
Inače, pre dva dana, dok sam čuvala Nanu, odnosno šetala s njom napolju, videsmo divan primerak sličnog na betonskoj stazi, pa sam ga premestila na granu nekog grma, a kasnije, ugledah jednog na njihovoj terasi. Pa šta to znači? Da li im je vreme da snesu neka jajca pa se okupljaju, ili, uživancija!
I, eto, to bi bilo od mene u vezi sa jeseni. Ako bude prilike, sutra ću malo da fotkam kej pa ću vam postaviti slike. Kej je fantazija. Još kada na proleće poseju travu i posade cveće, biće to prava oaza na Dunavu!
Ako slučajno neko od vas zna zašto su se okupljale buba mare i sletali leptiri, neka mi javi!
