Procitah kod Mahlat post o gastosima, pa resih i ja da napisem o mojim kumovima, koji su i Makaronini kumovi, bar sa zenske strane, u prvom braku.
M je prvo bila moja drugarica u osnovnoj skoli. Doduse, vise sam se druzila sa njenim bratom, ali, kako smo odrastali, tako je druzenje bilo sve intenzivnije. Na zalost, njima je otac rano umro. Oboje su bili na kraju osnovne skole. Ostala im majka, koja je bila vrlo stroga, pozrtvovana, ali isto tako i jako veliki galamdzija. Tamo je uvek bila frka, puna kuca drustva. No, da skratim. Udade se M za M, rode devojcicu, ali, na zalost, brak nije bas dugo trajao. Razvedu se. Moja M je stvarno patila, jer je ovaj njen krelac, varao. Proslo je par godina, upozna M njenog buduceg zivotnog saputnika u taksiju, koji je on vozio, naravno. I tako pocne nabacivanje, zabavljanje, preseljenje kod njega i zajednicki zivot. Saznade M da je J podneo zahtev za iseljenicku vizu za Ameriku. Zasto, zapitasmo se svi? Ovde je super ziveo. Otac mu je bio priznati veterinar, imali su divnu, veliku kucu, mama je bila domacica, madjarica, dobro je kuvala, bila pedantna, a J brat je, isto kao i stric, otisao u Ameriku. Stric je otisao, vise iz politickih razloga, kojih se vise i ne secam, vrlo dobro se tamo snasao i filovao ih sve informacijama o dobrom zivotu. J brat Dj, otisao za Nemacku, prikljucio se Ameriskoj vojsci i otplovio ka stricu. Ovaj mu je pomogao da se tamo snadje. Ostade on u vojsci.
Mama J, je pocela strasno da pati za sinom, prihvatila se flase, pa je od onako divne vredne, pedantne zene, postala jedna napacena dusa. J je od luksuznog taksija, presao na kamione i super zaradjivao. Radio je kada je hteo. Ako bi se na nebu pojavio oblacic, resio bi da ne vozi “da se ne bi negde uglavio”. M je radila na Sajmu. Bila sekretarica, koja je tamo, prilicno vedrila i oblacila. Odlazila na posao kada je htela i vracala se isto tako. Ali, zelja za jos boljim zivotom ih nije napustala. J je cekao iseljenicku vizu 5 godina. U medjuvremenu, M ostane trudna, vencaju se u Karlovcima u opstini, ja bila kuma njoj, a moj bivsi muz, kum J. Malo se proslavilo. U jesen 1984. godine, rodi im se sin. Sledece godine, u prolece, J dobija vizu i odlazi u Las Vegas, jula meseca. Tamo mu je ziveo brat. Namucio se oko papira, jer niko nije imao vremena da ga voda po gradu i pomaze mu oko posla. Sve je morao sam. Radio je razne poslove, pronasao apartman u koji treba da se useli sa zenom i dvoje dece, a keva ce sa starijim J bratom. U prolece, sledece godine, papire dobija i M i mama J, pa sve sa dvoje dece, odlaze i oni. Ovde opsta rasprodaja stvari. M, odlepila, i srecna i tuzna. Nju je dosta dugo drzala nostalgija. Danas, kada pricamo, ne osecam to kod nje. No, da se vratim na pricu.
Slecu u Las Vegas, M se boji da ce je ubiti crnci cim je vide, jer, boze moj, oni su “sljam” i neradnici i strasno “opasni”. Tako je javljao strika, pa su i oni imali takvu sliku o njima. Niko, naravno, nije primetio M na aerodromu, sem J koji ih je docekao i odveo u prvi americki stan ili san.
Nisam se sa njom pozdravila, zato sto se nije ponasala kako dolikuje jednoj normalnoj zeni. Bila sam strahovito besna na nju. Medjutim, po njenom dolasku u Ameriku, ona je bila ta, koja se prva javila. Imala je potrebu da nam prica o svemu. O jeftinim jajima, piletini, krilcima, bifsteku i ostalim lepim stvarima koje ima “samo “Amerika.
Ona se zaposlila kao konobarica u kazinu i taj posao radi i dan danas. Znaci, 23 godine. Ne mogu da verujem da je vec toliko proslo. Otpadaju joj noge, ima problem sa desnom rukom, posto u njoj nosi tacnu punu casa i flasa, klopu, i to bogami, 8 sati dnevno. Ima dva slobodna dana u nedelji i uglavnom se ne poklapa sa J. Praznika nema, jer kazina rade 24 h. Jedino za Bozic, par sati u vreme vecere nema nikoga u kazinima, a onda ponovo frka.
A za to vreme, dok su kazima prazna, konobari ne sede i ne stoje u mestu, vec moraju da se krecu po sali, da popravljaju stonjake, stolice, case, salvete, nema praznog hoda.
Cerka, iz prvog braka se udala i ima cetvoro dece, sin je zavrsio za policemana, pa mora da bude na ulici par godina, onda nastavlja za inspektora.
Ona je zadovoljna. On, vozi autobus, prakticno, kao i ovde. Imaju lepu kucu. Bila sam 1994. godine. Lepo zive, lepo se nose, imaju drustvo iz Novog Sada, iz Nisa i ne znam jos odakle.
J mama, zivi u svojoj kucici koju ima u dvoristu sinove kuce. Prestala je da pije onog momenta, kada je dotakla Americko tlo. I ona je zadovoljna. Sinovi su joj tamo, zivi zdravi, unuci je gledaju, posecuju. Ona im pravi domace kolace, srpske sarme, pasulj i svi uzivaju u domacoj hrani.
Amerika je to, svega ima, pa i srpske hrane.
Znam samo to, da je kod nas tada, kada su oni otisli, bilo jako dobro, pa mi zaista nije jasno, zasto su tada otisli? Svejedno, mi smo ostali u glibu, a njima je lepo, samo ne znam dokle. Kaze M, oseti se kriza i u LV, propadaju kazina, sve manje love ima za kocku.
Da se vrate? Gde i u sta?
U penziju se ide sa 62 godina. Ne znam u kakvom stanju ce se docekati. Prilicno je izradjena.
