O Tediju sam pisala već puno puta. Neću vas daviti o svemu što zna, hoće ili neće, već o njegovoj sexualnosti.
Da, to je Tedi, rase “kovrdzavi bišon”, ali mu mi ne “teramo frizuru” kao po knjigama, zato što on ne voli da se češlja i četka a to bi, sa njegovog originalnom, dugom dlakom, bilo, bar dva puta dnevno. Nije da nismo probali, jesmo, ali je prošlo prilično odvratno.
Bitno je da znate i ovu činjenicu: kada smo ga doneli iz Sente, imao je tri meseca. Dobio je sve vakcine i bio kao igračkica ili pufna za puderisanje. Medjutim, posle par dana, počeo je nešto da kijucka, da neće da jede, da neće da šeta i sve nešto neće. Odvedemo ga kod veterinara, izvade mu bris iz nosa. Doneli smo ga sa esherichiom coli u nosu!!! Lečenje je trajalo par meseci. Uspelo je, ali nije dugo bio bez “podstanara”. No, to sve je bitno zbog onog što sledi kasnije.
Već sa nekih 6, 7 meseci, počeo je Tedi na naskače na neke igračke koje smo mu davali,koje su ostale, još od dece. Neki meda, koji je bio malo manji od njega, prvi je stradao. Bili smo sami kod kuće, nas dvoje, kada je on krenuo da pari medu. Ja se sve smejem, gurkam ga nogom, medjutim, obavio on sve što je trebalo. Ja u zabezeku, gledam ga onako svog zajapurenog, piša mu ispala napolje. Nikada do tada nisam videla taj prizor. Zvala sam zeta da pitam da li nešto treba da se uradi po “tom” pitanju i dobila odgovor, naravno uz užasan smeh, da će se sve doći na mesto za desetak minuta. I bilo je tako.
Medjutim, Tedi je nastavio svoje sexualne aktivnosti, kad god bi mu se ukazala prilika. Uglavnom je zaskakao jastuke. Oni su mu bili baš zgodni, po njegovoj meri, taman. Žanka po meri! Naravno, ja sam dobijala nervne slomove. Počeli smo da zatvaramo sva vrata, da ga ostavljamo na fotelji u predsoblju. I tu nam je doakao. Smotao je frotir u takvu kuglu, kakvu niko od nas ne bi uspeo da napravi i olakšao se. Bljak! Vidimo mi da je vrag odneo šalu, krenuli da mu tražimo ženku. Uspeli smo jedanput, posvadjali se za gazdama, jer smo ostali i bez para i bez kučeta, ali je zato Tedi dobio milion buva, koje smo, trebili nedeljama. Njega smo jadnika kupali u sto nekih smrdljiviš šampona i jedva ga rešili napasti.
Kako je proces pronalaženja ženke zaista naporan, rešili smo da ga sterilišemo. Mi, rešili a veterinar kaže NE MOŽE, jer zbog esherihije koju ima i dalje u nosu, ne može da dobije totalnu anesteziju. Ta grozna, smrdljiva bakterija se toliko primila za sluzokožu njegovog nosa, da neće da ga napusti.
Tedi je krenuo da oboljeva i od prostate, sve zbog nemogućnosti zadovoljenja sexualnog nagona! Da, da, ljudi, pa sada vi vidite!
Počeo je da naskače i na Hamba, ćerkinog mužjaka i to do iznemoglosti. Ne možemo da ga savladamo. I tako je bilo i juče, dok se nisam setila veterinarevog saveta, da mu ili kupimo neku veću igračku, mekanu i damo mu da je kresne. Ćerka i ja smo rešile da mu napravimo “devojku”. U jednu staru jastučnicu smo pogurali koješta: stari veliki peškir, jednu igračku, dlakavu veliku i još neke krpe, gurnuli ga u sobu, na parket, ubacili mu “ženku” i čekali, čekali, čekali i DOČEKALI! Trajalo je to bogami, poduže, jer sam ja konstatovala da mu je ženka malo mršava, pa je morao dobro da se potrudi.
Sledeći put, dobija bucku, baš ovakvu:
Neće se meni pas mučiti! 
Ako sam nekom od vas pomogla, drago mi je, a ako sam uspela nekog i da nasmejem, još draže mi je!
