Ovo je vest na koju sam, relativno dugo čekala. Ne mogu a da je ne podelim sa vama. Pre dve nedelje, ćerka i zet su mi saopštili da će dobiti bebu! 
Kako je zaista bila vrlo mala trudnoća u pitanju, zamolili su me da je ne saopštavam nikome.
Poznajući sebe, malo je falilo da progovorim na nešto na šta se, uglavnom, ne progovara, smisleno. No, sačekala sam da prodju i druge dve nedelje, tj. jučerašnji dan, kada je potvrdjeno otkucajima malog srca, da beba u mom detetu ŽIVI, RASTE, RAZVIJA SE. Sada je 6,8 mm, VELIKA!
E, sada treba da opišem svoje emocije! Teško je opisati sreću, zadovoljstvo, brigu, planiranje budućnosti sa novim članom njihove, tj. moje porodice. POSTAĆU BAKA u julu sledeće godine.
U julu je rodjena i moja trudnica i njen otac i buduća tetka! Neverovatna koincidencija!
Stalno mi je osmeh na usnama i suze sreće, naidju povremeno! Znam, biće sve u redu jer tako treba i normalno je!
I oni su jako srećni, ali sa malo rezerve, što savetuju i nama!
Buduća tetka, tj. moja mladja ćerka, je plakala od sreće, jer beba treba da se rodi na njen rodjendan! No, bebe su jako ćudljiva stvorenja i izadju, baš kad one to reše i budu spremne da se suoče sa novim svetom!
Dok vam ovo pišem i dalje je osmeh na mom licu, a mojoj deci, budućim roditeljima, želim sreću kao što sam je ja imala sa svojom decom!
