Mesto dogadjaja: Banka.
Ulazim i stajem u red ispred šaltera na kome piše PLATNI PROMET (samo za pravna lica), kao i svaki bogovetni dan, sem nedelje.
Ispred mene jedna devojka završava posao i šalterska radnica me obaveštava da odlazi na doručak i da predjem na sledeći šalter. Meni malo neprijatno, zato što i ispred tog šaltera fizička lica stoje u redu, no, ne pišem ja pravila. Šalterska radnica mi pokazuje rukom da pridjem.
U tom momentu, zagrmi neki glas iza mojih ledja: ŠTA JE SAD OVO? Ja se okrenem i objasnim mu šta se desilo, na šta će on:
- A ti MATORA, odmah krenula preko reda!!!
Meni se spustile roletne, udario mi pritisak u vrh glave i viknem: Da li si ti normalan, budalo jedna!
On: Pazi kako sa mnom razgovaraš!
ja: JAAAAA, da pazim kako sa TOBOM razgovaram, ma nemoj, nikada u životu nisam uletela preko reda, žena sa šaltera me je pozvala da dodjem!
On: Aha, bezobrazna si MATORA!
Ja, prilazim šaleru, tresem se od idiota i komentarišem na glas prostakluk i bezobrazluk, na šta ova iza šaltera samo prevrće očima. Besna sam što me niko nije uzeo u zaštitu.
U tom momentu, seda na stolicu onu praznu, direktorica banke i pita ko je na redu. Zna se, drekne onaj mamlaz: JAAAAA, i prilazi šalteru, na šta mu, devojka koja je stajala iza mene na PLATNOM PROMETU reče:
A da se ja sada izerem na tebe kao što si ti na gospodju, jer ti stvarno ideš preko reda, na šta joj odbrusi, mamlaz: TIIIII DA ĆUTIŠ, DOŠLA SI POSLEDNJA!
Besna sam kao ris! Stojimo udaljeni jedan od drugog, oko metar i po.
On nastavlja: i tako ti MATORA, preko reda!
Ja, popizdela, kažem mu: ma ti nisi normalan, totalno i kako te nije sramota da tako pričaš sa mnom, mogla bih mama, a možda i baba da ti budem, na šta mi je odgovorio: ZABOLE ME!
Ja gundjam, ne sećam se šta a on opet: Ala imaš jezičinu, MATORA, a ja njemu: A TI KAO NEMAŠ, MA SRAM TE BILO!
Vrhunac priče je bio kada mi je rekao: VIDEĆEMO SE MI NAPOLJU!
E, sunac ti jebem, pomislim ja i dreknem: HOĆEMO SE TUĆI, A, na šta je on sagnuo glavu i rekao tiho: nećemo se tući!
A ja, u popizdu: A ŠTO SE NE BI TUKLI, A, HAJDE DA SE TUČEMO, HAJDE! I bila sam spremna, da mu zavrnem, znate već šta, da mu iskopam oko, da mu odgrizem uvo, samo zbog nevaspitanja, djubre jedno balavo!
Završio je posao na šalteru pre mene i izjurio napolje. Nisam mogla da dočekam da i ja budem gotova i trk za njim, medjutim, nisam imala sreće. HRABRI MOMAK je pobegao, glavom bez obzira, jer, pretpostavljam, pomislio je kako MATORA baš i nije pri sebi, ili možda ima crni pojas peti dan, ili, ono što bi mi najviše “leglo”, da se ipak postideo i odjurio.
Ne mogu da verujem KO VASPITAVA TAKVU DECU?
Taj momak je izgledao jako lepo, zgodan, lepo obučen, ali, šta mu to sve vredi.
***
Sutradan u banci, komentarišem sa službenicom prethodni dan na šta mi je rekla da je to što se desilo meni nije ništa, šta se sve tog dana dešavalo u banci.
Izgleda da su tog dana PUŠTALI LUDAKE U GRAD, moj je zaključak!
) Grrrmi ponovo, derrrnja se, ne mogu da verrrrujem sopstvenim ušima, ali me ON vraća u rrrealnost!
