PROSLAVISMO!

Okupila se familija, tradicionalno, kod mojih u Ribnjaku. Vreme nam nije bilo baš naklonjeno, ali smo ipak uspeli da uhvatimo i koji zrak sunca.

Na stolu “ikebana”: od cveća, sveća, salveta, podmetača, sve u duhu Uskrsa, do farbanih jaja, uskršnje pogače (moja malenkost se igrala) šunke, mladog luka, paradajza, kulena, sira, rena, rakijice, naravno, za nazdravljanje. Omladina je, tradicionalno, pila kolu, da laške svare sve ovo što smo im spremili.

Krkanjac je obavljen, uspešno i slasno, uz obavezno tucanje jajima. Prvi krug, ja pobedila i smazala pobednika. Drugi krug, ja pobedila i smazala pobednika, a u trećem krugu, nisam smazala protivnika, već sam ga vratila u korpu. To mi se nikada nije desilo.

Onda kafica na dvorištu, na malo sunca koje se pojavilo.

Pa, onda torte!!! Dve voćne!

U medjuvremenu se pekla jagnjetina uz dodatak mladih krompirića, zelene salate i obavezne jagnjeće kisele čorbe.

Pravila sam i rolatiće punjene kobasicom i sirom, od svinjskog filea.

Ja seckam rolatiće

Sve je bilo predivno. I dalje je dobro raspoloženje u sobi.Svi pričaju u glas, smeju se. Baš je bilo veselo i pored prepunih stomaka. Zeka je najmladjem članu naše familije doneo neke poklončiće, što je mališu obradovalo, a i nas. 

 No, sve u svemu, divno proveden dan u krugu porodice. Nadam se da je i vaš dan bio takav.

HRISTOS VOSKRESE!

Dragi moji prijatelji, želim vam da lepo dočekate Hristovo voskrsnuće i proslavite ga sa članovima svoje porodice!

Dobro zdravlje, sreću i blagostanje, želim vam od srca!

KAKO STE SMISLILI IME SVOG BLOGA?

Baš danas nešto vršljam po činiji sa voćem, ugledam breskvu i pade mi na pamet da vas priupitam kako vam pade na pamet baš to ime koje ste dali svom blogu?

Naravno, breskva me se asocirala na Malu breskvu, našu slatku blogerku.

Eto, reći vam, a moguće je da sam to već učinila ranije, kako je meni palo na pamet ime Dudaelixir.

Mnogi znaju (blogeri sa dužim stažom), da sam ja mesecima bila samo komentator na mnogim blogovima i predstavljala se samo kao Duda. Na ovo me se navuka Makarona, moja prijateljica.

I, kako je to već red, počeli su da me prozivaju zašto i sama ne otvorim blog pa da i oni dolaze kod mene u goste.

E, onda je počela moja kuknjava po blogovima kako ja to ne znam nikako sama da uradim, pa se Drvena advokatica, inače divna devojka iz Novog Sada, ponudila da dodje kod mene i uradimo to zajedno, tj. da mi ona govori a ja da kuckam.

Tako i bi, 8. februara, pre tri godine, došla je Marija kod mene i zajedno smo počele rad na blogu. Trebalo je na brzinu smisliti ime a da ljudi znaju da sam to ja. Znači, početno ime bloga mora da bude Duda a u nastavku, šta? Mislila, mislila, čitavih dva minuta i smislila: moj omiljeni parfem je Aromatics elixir, tako da sam dodala još i reč ”elixir”. Eto, tako je nastalo ime mog bloga, skrećeno Dudin blog.

E, sada, dragi moji prijatelji, da čujem vas !!!

ZAŠTO ZEKA DONOSI JAJA?

Odgovor na ovo pitanje, pronašla sam u magazinu ONA, koji je izašao 20. marta.

Kaže ovako:

Germanska boginja proleća, Ostera, jedne godine je zakasnila. Kad je shvatila koliko dugo hara zima, veoma se postidela. Naišavši na malenu pticu, čija su se krila smrzla, Ostera ju je pretvorila u krznenog zeku i darovala je takvom brzinom, da nijedna životinja ne može da je sustigne. A da ne zaboravi svoju prošlost, ostavila je zeki mogućnost da nosi čarobna jaja duginih boja i čokoladna jaja, ali samo jednog dana u godini – za Uskrs, kada mora da ih pokloni deci.

I ja, ovako matora, uvek sam se pitala otkud zeka u celoj priči oko Uskrsa. Ovo sve mi ima smisla, jer, volim da mislim da sam još uvek dete.

SREĆAN USKRS , DRAGI MOJI PRIJATELJI.

Želim vam svima da ga lepo proslavite, sa svojom porodicom, u zdrav lju i veselju!

Ljubim vas sve!

TUGA U NOVOM SADU

Ko bi pomislio da će noćni provod u diskoteci koštati života šestoro dece. Kažem dece, jer oni to zaista jesu bili. Pred njima,  dug i lep put, prekinut nečijom nepažnjom.

Tuga u Novom Sadu, tuga u celoj Srbiji. O tugi u njihovim domovima… strašno, strašno!

Nećemo vas nikada zaboraviti, to je sigurno!

Deco, neka vas andjeli čuvaju jer vi to jeste zaslužili svojom nevinošću, mladošću i dobrotom.

Slava im!

 

MAMOGRAFIJA

(Nemoj da neko pomisli da su ovo moje grudi. Pa, valjda mogu i ja malo da maštam!!!)

Elem, posle silnih meseci zavlačenja, da ne kažem laganja, kako ću ići da snimim, tj. mamografišem grudi, odradila sam to, prošle nedelje, tačnije u srIdu.

Ko god bude čitao ovaj post, a nije bio na mamografiji, MORAM da objasnim da je pregled vrlo bolan. No, traje kratko. Zamislite kakav je osećaj kada vam neko stisne dojku izmedju dve ploče, pa onda još stiiiiisne, pa onda klikne i gotovo. I tako, obe dojke po dva puta.

Rezultat je sledeći: bla, bla, bla, bla, na kraju piše:

BI RADS 2 (benigne promene).

To znači da su MOJE GRUDI OK.

Sve što nije maligno je benigno, sem, ako mi se posle ovih “mengela” nešto drastično ne promeni u nalazu. Nadam se da neće.

Izvinjavam se svima koje sam obmanjivala mesecima!

NIKO ME NIJE PITAO, ali…

moram da ispljunem iz sebe, inače ću pući, a verujem i vi.

Na mom blogu se ne piše o političkim partijama, primetili ste. Ne navijam ni za koga, ali mi GENERALNO, svi zajedno, izazivaju užasan osećaj mučnine i gadjenja.

I samo čekam momenat, kada ću završiti kao ova devojka na slici, s tim, što ja baš ne bih grlila wc šolju, već bih to uradila civilizovanije.

Elem, svo to q-rčenje, na svim tv kanalima, kad god prebaciš na neki program, vidiš dobro poznate face kako obećavaju, obećavaju, obećavaju, slikaju se sa kravama, kao da ih to baš, baš interesuje, slikaju se na njivama, ispred sagradjenih mostova, zgrada, puteva, i da više ne gnjavim, ali nikako da se fotkaju ispred onoga što su obećali u prethodnoj predizbornoj kampanji a nisu ispunili. Poj’o vuk magarca.

Znači, cilj je samo srati mulcima, kao što smo mi, misleći da ćemo nasesti na sva njihova obećanja.

Žao mi je ako sam nekoga od vas uvredila, tj. stranku kojoj pripadate, ali, zaista, trenutno, ne postoji AMA BAŠ NIKO za koga bih glasala.

Lako bih izabrala kandidata kada bi se birao po lepoti i zgodnoći. To bi sigurno bio Džordž Kluni, kada bi se kandidovao.

Nismo još jedino imali u ponudi neku žeMsku osobu da bude predsednik države, neku “čeličnu ledi” da pokaže “glavonjama” kako se vodi zemlja. Mislim da to ne bi bila loša ideja. Probali smo svašta, pa što ne bi i to.

Pitam se samo kako izdržati još mesec i po dana slušajući sva ta lažna obećanja. Pa ko je hteo, mogao je da uradi ono što obećava, zar ne?

E, a da mene pitaju, za promenu, ne bih dala, od momenta donošenja odluke o izborima, NI JEDNOJ STRANCI DA PISNE, niti da se iko slika ni za novine ni za tv. Pa da vidimo, da glasa narod, po sećanju i po delima. Jebem li ga, ali, niko mene ništa ne pita, pa ću tako i glasati.

Eto, tako ja mislim, a vi?

MLADENCI

Moji mladenci su danas proslavili praznik Mladence. Nisu ni sami znali šta da rade za taj dan. Odlučili su da sa kumovima izadju negde, medjutim ovi su sprečeni, tako da od slavlja neće biti ništa.

No, moja starija ćerka i ja smo rešile da ih iznenadimo,  poklonima. Prolazeći kroz grad, videla sam da se otvorila nova prodavnica sa raznoraznim “pušačkim” spravama. Jedina, koja je mene zainteresovala je nargila, koju je moja ćerka letos, u Egiptu, skoro svako veče pušila. Jedini ukus koji je probala je bio od jabuke.

I, učini mi se kao fantastičan poklon, najpre, neobičan a znala sam da će ih i obradovati. Izabrala sam ukus lubenice, kupila i sve ostalo što ide uz nju.

Pored nargile, poručila sam i tortu Japanski vetar, da im napravi ista poslastičarnica u kojoj je pravljena i mladenačka torta i moja (isti japanac), ali, koju skoro da niko nije ni probao, jer je bilo i pametnijeg posla u svatovima.

Isporuka torta je bila tačno za vreme ručka, tako da smo ih nas dve prvo iznenadile tortom, a posle ručka smo im rekle da se opuste na ležaju, da im stiže drugi deo poklona. Bili su jako iznenadjeni, jer smo sve jako čuvale u tajnosti.

Zatvorile smo se u sobu i namontirale sve onako kako su mi objasnile devojke u radnji. Ugalj nešto nije hteo baš da se upali, ali, kada se primio, bogami, taj mali briket je trajao sat vremena. Sat vremena pušenja.

I onda smo, nas dve, zajedničkim snagama, unele nargilu u sobu i rekle mladencima da mogu da otvore oči. Iznenadjenje je bilo fantastično. Osmesi od uva do uva. Odmah je krenulo ćumbanje. Svi u krug, svako sa svojoj duvaljkom. Zamirisala je soba na lubenicu. Procenat nikotina u ovom “čaju” je 0,5%. To je jako malo, a lepo miriši.

U času kada smo stavljale nargilu na sto, Mima je viknula: kevi, evo ide ona pesma na tv, što je bila hit letos u Egiptu, kada smo ležale na bazenu! Nisam mogla da verujem! Zaista, koja podudarnost.

Tako smo se mi sladili japancem  i ćumbali nargilu.

Znam, bilo je i pametnijih stvari da se kupi mladom bračnom paru, ali, ovoga se, sigurna sam, niko ne bi setio.

Nargila lepo izgleda. U prodavnici su mi rekli da ih  mnogi uzimaju i radi ukrasa. Ima ih u raznim bojama, no, meni se dopala baš ova.

Uživajte i vi u izgledu!

DIVNI DANI

Jeste, svi smo jedva dočekali proleće, ali ne ovako na BUM. Nešto više od mesec dana smo imali temperaturu – 27, dok je ovih dana toliko, ali u plusu.

Volim što je tako, ali mi mentalno ne prija. Vrti mi se u glavi, spopadaju me besovi do ludila, mada, nema razloga za to. Verovatno su i neke planete krive (bar tako kaže Zelena).

Pojavio se i prvi maslačak u našem dvorištu, a ja sam, za početak proleća, posadila malo primula u saksije, čisto da vidim kako će se “snaći” u njima.

Ostavila sam mesta za neko novo cveće, koje će se tek pojaviti na pijacama. To će sigurno biti vinka, koja me je oduševila prošlog leta. Cvetala je kao luda i vrlo je zahvalna za saksije.

Terasu sam spremila, tako da već može da se uživa na njoj.

Juče su moji, budući roditelji, bili u Segedinu u nabavci garderobe za budućeg člana naše porodice.

Stvarčice su toliko  slatke, da samo sedim i gledam ih.

Moguće je da ću nekog od vas smarati zbog bebe, ali, jednostavno, ne mogu da odolim.

Naravno, stigli su i peškiri, posteljina, džakčić za spavanje, razne flašice, cucle, varalice portikle i još ohohoj svega, a krevetić i kolica, uskoro.

Sve je to divno i priprema nas polako za rodjenje bebčeta. Neka mu je sa srećom, uz sve nas!

SAVRŠENSTVO, BEZ MANE!!!

Nedelju dana pre svadbe, odosmo nas troje u Beograd po mladoženjino odelo i još neke sitnice. Prvo u Sava centar a posle njega u Ušće. On je morao da se nadje sa prijateljem a ćerka i ja smo “pajale” po prodavnicama. Umorne, rešismo da se malo okrepimo kaficom i kolačićem.

Odabrasmo kafić u kome je bilo predivnih kolača. Stajala sam ispred vitrine i za oko mi zapne ovaj:

Pridje mi konobar i počne mi priču o tom kolaču i reče mi da je to njegov omiljeni. Poručih ga.

Sam izgled je obećavao mnogo.

Ta divna, sjajna mlečno čokoladna glazura i seckani lešnici okolo, mmmmm, izazivali si kod mene neobično strpljenje i glad za njim. Zove se Home Roche.

Kada ga je konačno doneo konobar, uzela sam viljuškicu i počela da ga gustiram.

Mek, sočan, kremast, ne mogu da vam opišem koji je ukus, tačno. Kao kornet, kao parfe, ali, sa još nekim dodacima.

Samo sam žmurila i polako ga gustirala. Bilo mi je žao što nestaje iz mog tanjira.

Trudila sam se da zapamtim njegovo ime, a ćerka ga je i slikala mobilnim telefonom, za svaki slučaj.

Juče su moja deca ponovo bila u Ušću i donela mi ovo savršenstvo, bez mane!

Opet sam uživala sa istom strašću!

Morala sam da podelim sa vama ovaj užitak.

Uz kolač smo dobili i “meni” sa svim tortama i kolačima koje pravi ta radionica Home Made, compani. Njihova adresa je www.hmc.rs ako budete želeli da poručite neki od njihovih specijaliteta.

Home Roche ima sledeći sastav: čoko kora oplemenjena kremom od kafe i lešnika, spojena kremom sa ukusom šampanjca.

Mislim da vam sastav dovoljno govori! Nije jeftin, ali, verujte mi na reč, vredi, SVAKI POTROŠENI DINAR!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Puno HOME ROCHE POZDRAVA OD MENE!