HOĆU NAPOLJE, NEĆU NAPOLJE!

Razmišljam ja već duže vreme,  da vam ispričam, kako mi je!

Ušao sam u 38 nedelju, starosti. Ne znam ja to, nego sam čuo kada je neki muški glas saopštio mami. A ja se već namestio da izadjem, probao da se proguram i odjednom, mama se umirila i evo je, leži, već dugo. Znam da je bila i u nekoj sobi, gde su se čuli neki glasovi, meni čudni, ali, osetio sam da je mama bila prilično uznemirena i da se pitala, na glas, zašto ne odvedu ove tete da rode bebe da ih ne sluša kako se muče.

I onda je bio mir i mama je zaspala, ali ja nisam. Ja stalno rondam po maminom stomaku.

Sada sam već prilično velik i dosta mi je tesno.

A čujem još jedan muški glas. To je, verovatno tata. Ima tu, gde živimo, još nekih glasova. Znam da mama nekog oslovljava sa Kevi, onda sa Nedžla, pa viče nekog Hamba, koji isto ima čudan glas, a znam da mi se mama zove Mima.

Čujem da ne mogu da se dogovore oko mog imena. Zovu me Johny, ali to neće biti pravo moje ime. Još se nešto nećkaju.

Mama mi pušta neku lepu muzikicu, verovatno kad joj dosadim sa guranjem. Kaže da je to Mocart za bebe. I zaista, tako mi prija da se uspavam i onda ništa više ne znam…

I bude mi lepo kod mame, pa onda mislim, zašto uopšte da izadjem. Onda mi mama priča kako su mi napravili krevetić, mada ne znam šta to znači, pa onda neku komodu, pa imam neka kolica, jaaaaako lepa, svi se dive, a čuo sam da su slikali i Hamba u njima.

I onda čujem kako sam dobio mnogo divnih odelaca, hm, šta je to? I igračaka i cucli i zvečkica i sve je to jako diiiiivno i čujem da svi jedva čekaju da izadjem napolje. Pa, kada sve to saberem, izgleda da napolju nije ni tako loše.

No, rekoše mi da moram da se strpim još par dana i onda, EVO ME, DRAGI MOJI!!!

Znam da će mi se svi obradovati, no, po malo se plašim tog NAPOLJE, ali znam, da će biti zabavno, jer se moja mama stalno smeje i sigurno će biti veselo.

Kad malo bolje razmislim, jedva čekam da vidim i nju i tatu i sve oko sebe, a ona kolica, najviše me kopkaju, jer, čini mi se da su neka jaaaaako zgodna.

I nosiljku za kola su mi nabavili, tako da ćemo “jurcati” po gradu, svi zajedno, kaže tata.

Eto, tako ja mislim!

Vidimo se za koji dan!

About these ads