Prvi put u životu mi se desilo da sam prisustvovala objavi novog braka, prijateljima i poznanicima, a da oni to nisu znali. No, idem od početka, jer je priča, zaista, romantična.
Upoznali su se pre više od dvadeset godina. On je osnovao muzički sastav u kome je i ona pevala. Odličan glas. I njegov, takodje. On je bio i kompozitor i pevač. Bili su kolege, muzičari.
Verovatno se, ipak, negde u njihovim bićima, desila neka ljubavna iskra, ali je, na žalost, život učinio da su morali da se razidju. On odlazi u inostranstvo i tamo radi. Ona ostaje ovde. Oboje ulaze u nove veze, potom u brakove.
No, ceo muzički sastav je ostao sa njim u kontaktu. Posećivali su se i družili.
Njih dvoje, nezadovoljni svojim životima, razvode se, i postaju svesni ljubavi koju gaje jedno prema drugom.
On se vraća da živi ovamo i tu počinje njihova romansa.
I to veče, pre koncerta, za oko mi zapada jedan par koji se neprestano ljubi i grli. Samo njihovi pogledi su bili dovoljni da se prepozna ogromna ljubav, odnosno, zaljubljenost. Pored njega je sedela jedna plavuša, za koju su mi prvo rekli da mu je žena. Nije mi bilo jasno zašto se on ljubi i grli sa devojkom sa kojom je nekada bio u grupi, da bi mi posle rekli da mu je to nova žena.
Da, nova žena, kako to lepo zvuči. I to veče, ustane on da nazdravi društvu i saopšti im DA SU SE NJIH DVOJE VENČALI, dva dana pre. Naravno, opšte veselje i čestitanje. Učinili su to u totalnoj tajnosti. Želeli su da ih sve obraduju!
Ona je, kada je držala mikrofon u ruci, pevala njemu. Njene oči su videla samo njega. On joj je uzvraćao osmesima i poljupcima. Na svakoj pauzi, sedeli su jedno pored drugog, grlili se ljubili. Treba nadoknaditi sve propuštene godine.
A ja, ja sam uživala gledajući ih i sećajući se tog divnog osećaja zaljubljenosti. Koliko god da traje, predivan je!
Celo veče mi nije silazio osmeh sa usana i jedva sam čekala da vam prenesem svoje utiske o ljubavi u “izvesnim” godinama. Jasno nam je svima da ljubav ne bira godine. Ona se desi ili se ne desi. Njima jeste i to je predivno.
A vama?
Коментари на: "VIDELA SAM LJUBAV!" (47)
Naravno, predivno
Volim kad pročitam ovakve priče… volim kad postoji prava ljubav… volim kad sve dođe na svoje i ispuni se ono što je suđeno… volim Dudo i tvoje priče iz života
I ja sam uživala Dudice , kad bi samo znala koliko sam se obradovala!! I to iz više razloga.
,a tebi hvala za ovu divnu vest 
Prvo, ljubav je pobedila!!
A, dalje , uvek je lepo sresti ljubav u punom i pravom obliku, a kod njih dvoje je to tako očigledno uprkos mnoštvu godina, kilometara i drugih čuda koja su ih razdvajala… I još, sve mi se čini da jako dobro znam žensku osobu o kojoj se ovde radi…pevala sam i igrala sa njom toliko puta i zovemo se “sestre po vetru”…
E pa neka im je sa srećom posuto gde god išli
*Zelena, jao, jeste!
*Aleks, hvala ti i meni je milo kada ljubav pobedi i kada se slože kockice. Sve se nešto mislim, možda i mene nešto tako strefi!
*Perlice, pa, ako ste sestre “po vetru” onda ti sve znaš. Kod nas ponovo gostuju 2. oktobra.
Divno je kada se ljubav desi drugom a ti prisustvuješ njihovoj sreći. Predivno, čak!
2.oktobar? he,he,ništa nije slučajno:-)
Znala sam! I radujem se ko malo dete, da me vidiš samo:-)
Juhuuuu
*Perlice, slutim da je to jedan mnooooogo važan datum! Juhuuuuuu!
Prelepa priča Dudo! Ja bih opet, stidljivo zadržala odgovor na tvoje pitanjce za sebe ali ti naravno znaš šta mislim
*Sanjočka, znaaaam i baš mi je posebna čast!
Hvala na komplimentu a lepa je zaista priča zato što je istinita! 
nek im je sas recom novi pocetak
*E, jest vala Ib!
Divna priča samim tim što je životna i istinita! Evo i ja se sad mnogo lepo osećam:)!
Dudice draga, katkad baš godine biraju ljubav
uostalom, mislim da postoje dve vrste ljubavi: Ona zelena, dok smo još klinci, i ona koja dolazi sa godinama, dakle “zrela” ljubav. Verovatno da za druge ljude postoji još neka ljubav, ali zeleno voće treba da sazri… a šta tek da se kaže o povrću 
Ljubav je smisao života…ponavljaću to dok dišem…Volim čuti ovakvu priču koja nije plod mašte, nego se dešava stvarnim ljudima oko nas…)))
Pročitah komentar Crne Perle i izazva mi osmeh…I ja znam sada mnogo više i zaista ništa nije slučajno,pa ni priča koju si izabrala da nam ispričaš nije slučajno došla na ove stranice
Sreća je uvek u blizini…)))
He, he Dudo, u jednom komentaru na neki moj tekst smo se složili da za ljubav nema granica, pa ni starosnih, zato samo napred… držim ti palčeve…
Kako god patetično zvučalo, ljubav uvek pobeđuje.
*Bensedinko, meni još uvek osmeh na licu!
*Jeste Stevo, može i tako da se kaže! Nekog “strafi” ranije, nekog kasnije, no, bitno je da ga “strefi”:)
Nećemo o povrću, voće je sladje, mada po neko i kisi!
*Veco, ljubav jeste smisao života, definitivno!
Neke stvari se zaista dešavaju baš u pravo vreme, pa tako i Crnoj Perlici! Divno je voleti i biti voljen!
*Alex, u pravu si, ljubav “samo” treba da se desi, pre ili kasnije, pa, ko zna… hvala ti na željici!
*Char, ma ko šiša patetiku kada jeste tako!
Zivela ljubav
super priča…
*Milina, vivaaaaa!
*Prijatelju, istinita, pa je s toga još i lepša!
Svaka im čast, puno sreće i sve najbolje!!!
ljubav sa godinama nema nikakve veze. Koliko god godina da imaš, kad se desi tise koljena
malo me tastatura zeznula:
* koliko god godina da imaš, kada se desi, tresu ti se koljena
[...] Dudice da se i tebi nešto ovako prelepo desi- da ti se dogodi ljubav, ona prava, večna ljubav! Videla sam ljubav! CITAT: ……….Ona je, kada je držala mikrofon u ruci, pevala njemu. Njene oči su [...]
Divna ljubavna prica. Ja sam pomalo prestala da verujem u nju, ali popravice se to stanje, jednom….
zato sam uvek srecna kad procitam ovakvu istinitu pricu… ima nade
lepi pozdrav
*Malabreskvo, i ja im želim isto!
*Dolly, nema veze za tastaturu, a za klecanje kolena, verujem da je tako. Javiću vam!
(ako i kada mi se desi)! 
*Verkić, hvala ti na lepoj želji. No, idemo dalje, pa ako se desi, dobro mi došla, ako ne, opet dobro! Hvala ti!
*Saro draga, verovatno si “ranjena” pa si takvog raspoloženja. Moramo verovati da se nešto tako ipak dešava. Svedoci smo da je to istina! Biće bolje, sigurna sam!
Divno je čuti tako neko svedočanstvo, da je ljubav svugde oko nas a ko je pustiš u svoje srce, srećan si čovek, sad ko je spreman, spreman je a ko nije, možda će biti.Svima srećno u ljubavi, jer ako je i nemaju pored sebe imaju je u sebi a to nije ništa manje važno.Na kraju krajeva, sve kreće od nas samih.Kad budemo pozvali ljubav…doćiće.
dudo srećno i tebi draga.
*Leco, verovatno si u pravu. Treba samo da otvorim “prozor” i viknem! Šalim se naravno. Hvala ti draga moja!
Ima li sta lepse?!
*Elektra NEMAAAAA!
Sta ljepse od ljubavi !:)
Godine su apsolutno nevazne !
Dudo,saljem ti topli pozdrav i hvala na rijecima podrske. Griju !
Jao tako lijep post…pruza nadu u postojanje ljubavi…
,pa ne pristajem ni na sta drugo osim slicne ljubavi..
Moji roditelji,koji su vec trideset godina u braku,jos uvijek se ko klinci znaju ponasati,doduse ti neki njihovi fazoni su u skladu sa njihovim godinama,ali kad ih takve vidim,kako gugucu jedno drugom,kad misle da ih niko ne vidi…to mi pruza nadu da ljubav ne umire..
Taj obrazac ponasanja,njegovo postovanje prema njoj,i njena podrska njemu mi je uvijek u mislima kad ja ljubavisem
Lijepo kad ljubav postoji,i kad je vidis na nekome..
*Afrodita, važno je da se ljubav dogodi. Siromašan je svako ko to nije iskusio! Hvala i tebi na lepim rečima!
*Hipatijo, predivno je gledati roditelje kako su još uvek u tolikoj ljubavi, kao da su se sada upoznali. Razumljivo je što i ti želiš BAŠ takvu ljubav. Želim ti da ti se želja ispuni! Poljubac!
Dudo bona, da se nisi i ti malo zaljubiska?????
Bilo bi diiiiiiiiiiiiiiivno!!!!!
*Jaaaaaa, o neeeeeee! Pa, ja bih to sve objavila na SVA ZVONA NAŠEG GRADA! Veruj mi. Ovo sam doživela i uživala, zaista!
[...] Vaša Dudaelixir [...]
Evo jedne lepe ljubavne price sa sajta http://www.pricanakvadrat.com
Napisala Aleksandra Milošević za http://www.pricankvadrat.com
Ljubavna priča
Kako je divno biti voljen.
Tad smo najsigurniji da nekom pripadamo. Tad smo najsigurniji da nas neko negde čeka, da nas neko čuva, da smo nekom sve… Kako je divno kad nam neko šapne da nas voli, kad nam neko kaže da smo mu ceo svet, da smo mu zivot, da smo mu sve što mu je potrebno.
Kako je divno voleti. Kada nam predstavlja zadovoljstvo da nekome darujemo svaki deo sebe, svu svoju ljubav. Kad po ceo dan mislimo samo o jednim ocima, o jednim usnama, o jednoj osobi. Kako je divno kada imamo nekog ko ce razumeti sve nase ludosti, sve nase bubice… Kako je divno kad pronadjemo nekog i upoznajuci njega upoznamo i samog sebe. Kako je jak osecaj kada nas zagrli neko drag, bas onda kada nam je taj zagrljaj najpotrebniji. Kako je savrsen onaj poljubac koji dobijemo bas onda kada nam je potrebno da udahnemo ljubav. Kako su slatke muke kad iscekujemo sledeci susret.
Kako je nezan svaki dodir, i slatka svaka reč, dok lezimo zarljeni, pripijeni jedno uz drugo, kao da smo jedno biće… Kako letimo visoko, iznad zemlje, u neke čarobne visine onda kada nas obuzmu ta čarobna osećanja… Tad, ceo svet sa te visine izgleda mali, i nebitan. A mi smo iznad svega i svih.
Kako je divno kada volimo nekog i zbog toga pobedimo ponos, strah..Kada zahvaljujući ljubavi uspemo da pobedimo onaj deo sebe koji nam je zadavao bol. To je najveca pobeda. Zapravo, pravo zadovoljstvo osetimo tek kada volimo. Ljubav moze biti pobeda ali i poraz. Sve zavisi koliko cenimo ljubav i koliko smo spremni da se borimo za nju a zatim da je sačuvamo. Jer, pre ili kasnije shvatimo, da je ljubav sve, a naspram ljubavi sve ostalo je nista. Čudni smo mi ljudi. Često kada imamo nekog ko nas obasipa ljubavlju, ko nam čini sve ono što se moze poželeti, mi počnemo to da zanemarujemo. U početku je sve divno, ali kasnije želimo nešto više, nešto drugo,a ni sami ne znamo šta a ni zašto. Umislimo da to nije to, da to nije nešto veliko i nešto bitnije od drugih stvari. A tek kada izgubimo nečiju ljubav shvatimo da nam je u stvari ona bila sve.A da je sve ostalo bilo nesto sto se sa tim ne moze uporediti. I tek tada shvatimo da smo nekom mi BILI nesto najbitnije. Mi smo u necijim ocima BILI veliki! Mi smo nekome BILI ideal! Mi smo nekome BILI najvazniji! Ali bili smo! Vise ne! A sada nam to fali, jer postali smo tako mali, beznacajni.. Suprotnost onome sto smo bili pre.
Ljubav se nekad tako olako baca u stranu, kao da je to neka obicna stvar. Zapravo, ona je nesto vrednije od svih stvari u zivotu..Cak i od zdravlja. Jer i najveci bol moze da se ublazi kada nam se srce puno, kada imamo pored sebe ljude koji nas vole, i koje volimo. U tim trenucima shvatimo da je ljubav sve sto nam je ostalo. A isto tako mozemo biti zdravi kao dren i da umremo od tuge, bolnih uspomena..
Ako izgubimo nekog ko nam je znacio vise od bilo cega. Cesto zaboravimo da jednom recju, jednim delom mozemo raniti nekog, a znamo da ne bismo zeleli da nama neko ucini isto. Cesto zaboravimo da nas neko negde ceka, dok se mi gubimo u nekom lavirintu punom besmisla, a kada shvatimo da idemo pogresnim putem i vratimo se, taj neko vise nije tu, izgubimo ga. I kajemo se, priznajemo!…
Koliko cesto dajemo do znanja nekom da ga volimo? Ne bas cesto. Naprotiv, to pokazujemo sve manje i manje. Mislimo da za to nema potrebe. A ustvari tako se neguje ljubav. Inace ona vene. Bas kao biljka. A to ne zelimo. Ovo je lekcija koju svi znamo, koju smo naucili kroz zivot, ili tek treba da je naucimo. Ali isto tako ovo je lekcija koju umemo jako brzo da zaboravimo. I zbog toga rizikujemo mnogo, iako nismo svesni. Zato svi mi treba da vise ulazemo u sebe, u druge, da vise dajemo, da bismo vise dobili, i naravno da UVEK volimo nekog i da ne zaboravimo da neko voli i nas!