Setih se još jedne dogodovštine sa našom domarkom Ružom, koja je, sirota, bila prilično gluva.
Kada su klinke bile male,letnje vikende smo provodili u našoj vikendici na obali Dunava. Kupale su se one u plićaku, igrale na obali i pronašle malecku zmiju, mladunče. Naravno, odmah su se raspekmezile, uhvatile je i pronašle joj dom. Kutija od cipela, koja je tamo služila za igračke. I, navalile da zmiju odnesemo u stan (četvrti sprat).
I šta smo mogli. Odneli smo zmijče kući. Bila je u kutiji, migoljila se. Sva sreća, niko se ne boji zmija, od nas.
E, sad, došlo je vreme za spavanje. Nisam dozvolila da zmija ostane u stanu, neko smo je izneli na terasu.
Ujutro, naravno, zmije nije bilo. Knedla mi je ostala u grlu, pri samoj pomisli da se ona negde ugnjezdi u zgradi, ne zbog sebe, nego zbog komšija.
Sišla sam dole da je tražim! ;?
I naidjem na Ružu, koja je šetala po dvorištu. Vidi ona mene da nešto tražim, a ne znam šta da joj kažem. Da li da priznam ili da slažem? Ipak sam se opredelila za istinu!
Kažem: Tražim zmiju! (ne smem jako glasno zbog komšiluka)
Ruža, sa ukrštenim rukama na grudima, osmehom Mona Lize, gleda me bledo i vidim da ništa nije čula!
Ja, ponovo: Tražim Ružo ZMIJU, MALECKU, OKO 15 cm, MLADUNČE!
Ruža i dalje u osmehu, verovatno vežba čitanje sa usana, ali joj ne dopire do tamo gde treba.
I treći put, ona me pita šta tražim, i ja, sada već iznervirana, dreknem ZMIIIIIJU, Ružo, ZMIJU tražim!
A ona, mrtva hladna: Zmiju, a, ja mislila tebi neke štipaljke poispadale, pa ih skupljaš!
Ha, ha, ha, Ruža carica! Počela i ona sa mnom da traži, ni trepnula nije!
A komšije, sva sreća, nisu čule šta mi je palo sa terase.
Zmiju našle nismo, a Ruži se sluh nije popravio.
Nadam se samo da zmijče nije potrefilo neki mačkin stomak!
Bila sam umorna ali, nasmejala si me, uspela si da od jednog običnog događaja, napraviš simpatičan tekst.
Heh, Dudo, svašta… baš sam se nasmejao i tebi i Ruži… a belouška je verovatno “zdimila” preko noći u Dunav, (ako ste blizu).
*Dedodoflime,
*Saveta, baš mi je drago ako sam uspela malo da se razveselim!
*Akex, nemam pojma da li je uspela da se dokopa Dunava, jer, udaljeni smo od vode, jedno 200 – 300 metara!
hehehe, Ruza carica i tvoji tekstovi uvek izmame osmeh jer su toliko pozitivni i puni vedrine.
samo jos uvek razmisljam gde je mogla zmija da pobegne
*Ivane, Ruža, sirota, u svojoj gluvoći, uvek je imala taj blaženi osmeh, prosto kao da se tim pravdala!
A o zmiji, šta da ti kažem? Zamišljam onako, jednog dana, diže se zemlja, zgrada se lomi na pola i pojavljuje se zmijurda sa glavom kao omanji salaš, a jezičina joj jedno petsto metara!
Samo kada smo se mi odande odslili!
Hvala na komplimentu!
Joooj, ja se tako bojim zmija!!! Kako ste smele da je donesetee, bas se cudim da se Ruza nije prepala
Mogu ladno da zamislim da Ruža jednog dana nadje pitona u zgradi i da skroz kul bez panike kaže: ti li si ta što te Duda tražila.Dudooooo, našla sam ti “zmijče”. Stvarno ste šou program:-) Ja se i od puža golaća plašim, zovem komšinicu da ga izbaci iz dvorišta
Kukuuuu ja bi crkla od stra`! Ne volEm zmije ni na slici a Rouz je pish zivu
*Breskvice, od malena sam i ja naviknuta na zmije, jer je tata bio pecaroš i porodično smo išli na takve izlete. Ova zmijica je bila nekih 15 cm. Ko zna, da li je Ruža uopšte shvatila šta ja tražim. Gluvoća, po nekad, ima i dobre strane! (bez da ikoga uvredim, samo se malo šalim)
*Perlice, ja, srećom, ne živim u toj zgradi već 11 godina, ali svaki dan prolazim pored nje. Ona mi je na putu do centra.
A puža, bilo kakvog, moja Mima ne može da smisli. Jedanput na sahrani, pre par godina, išle smo Mima i ja. Kišni dan, hladno, užasno. I krenula kolona od kapele. Svi ćute, tužni. Odjednom, krik! Ispred Mime, puž krenuo svojim putem. Mima se uhvatila za glavu, ne zna na koju stranu da beži i jauče. Piš živi, mada mi je došlo da joj opalim šamar zbog takvom ponašanja na sahrani! Lujka!
*Zelena, znam ja da se puno ljudi boji zmije, ali, eto, ja ne. Doduše, prošle godine na Štrandu, našla se jedna izmedju mene, koja sam bila u vodi do ramena i Mime, koja je bila u plićaku i spremala se da udje u vodu. Vikala sam joj da ne ulazi, lupala i nogama i rukama po vodi i ova je zaronila i nestala. Nije bilo baš svejedno, jer nisam bila na svom terenu, a ona jeste. No, kažu da su to obične vodene zmije, ali su na obali pronašli, u kabini tačnije, i jednu, koja uopšte nije bila naivna. Čudili su se otkud ona pored vode. Znači, sve je moguće! Mora se biti oprezan, kada su one u pitanju, za svaki slučaj!
Garant Ruža nije ukapirala šta tražiš. Inače bi zbrisala u roku od odmah
Dudo, čitajući tekst sam se ismejala, ali samo čitajući daleko od tebe
. Da sam kojim slučajem bila ja umesto Ruže…ne mogu ni zamisliti.
Užasno ih se bojim. Podseti me ti mog kupanja na kanalu. Bila sam mala i srećom moj brat je bio sa mnom. Videvši zmiju kako pliva pored mene, ja se skamenila i naravno kao i kamen počela da tonem. Da ne beše mog brata ne bih ja ovo sad ni čitala ni pisala
*Dolly i ja mislim da je Ruža čula nešto skroz drugo, a pošto je i Madjarica, može biti svašta!
*Verkić, pa ti si stvarno mogla naderati. No, bila si i klinka. Nekako, kada je zmija pored tebe u vodi, drugačiji je osećan nego kada ste obe na suvom!
He,he mogu da se pohvalim – ne bojim se puza!!!
Pevam mu odmah
Puzi puze rogove…
i on puze
*Pa, Breskvice, lavice, kako to da se samo puža ne bojiš?
E pa Dudo, ti stvarno voliš sve životinjice, makar to bile i strašne zmije
Nadam se samo da si prestala da ih skupljaš? ))))
Zaista si majstor da ispričaš zanimljivu pričicu
Idi bre Dudo, sve bih razumela da si dozvolila da ponesu, ali zmiju! Stvarno si strava mama!
Uhhhhhh! Jeza me hvata od same pomisli.
Evo, mi (nazalost) konacno sisli sa jezera, sad cu polako i na tenane da iscitam sve, a dobro si vredna bila.
Dudo s tobom je uvek zabavno,pozdrav.
*Vecice, draga, volim kada vidim tvoj komentar! Vidiš i sama, sve volim i mazim. Prošle godine sam mazila iguanu u pet šopu. Sve je zabacivala glavu unazad da je češkam po vratu!
Majstor, ha, ha, pa, hvala ti!
*Milina, pa nije baš uvek zabavno, jer, da opisujem svakodnevnicu, bilo bi šokova!
*Sanja, draga, pa konačno da se i ti oglasiš. Baš ti se radujem. Ja sam celo leto kod kuće( radno provedeno) tako da je bilo vremena i za pisanje. Čak ni na Štrand nisam išla. Ima raznih razloga, opravdanih.
Srećan vam novi početak! 
Samo ti polako sa čitanjem, treba se spremiti za školu. I to svo četvoro!
Dudiška, e jesi našla sliku, kao da je sa štranda, pa čoveče!
Takvu sam ja videla istu na štrandu.Slatka je, pa i ona je nečije dete, he he he
Sve u svemu dobro je sve to prošlo u vezi tvoga slučaja sa Ružom i zmijčekom, he he he
Između ostalog imam tekst koji bi volela da pogledaš a ima veze sa he he he
http://ratnicisvetlosti.com/clanak/da-li-se-smejemo/
Hvala Dudocka, ali ne radujemo mu se mnogo.
Treba se sad navici ponovo na peti sprat, kolotecinu…
*Leci, pa naša je, vidiš da si je prepoznala. Hvala ti na tekstu, čitam ga, a mogu i ostali, superiška!
*Sanjice, verujem ti! Ali, nemož iz ove kože, pa giljaj dalje, ko te pita!
Bljak!!!! Nema šanse da bi je i pipnula ili dala deci da pipnu!!! Fujjj! Ti si opaljena totalno!
a Ruža…štipaljke 
Što se mene tiče, najsretnija bih bila da je završila u stomačiću neke cici mimi 
**Sanjočka, pa ti si jako surova!
Od onda, nisam ni ja pipnula zmijče, dok sam iguanu, pre par godina! 
…mislim Dudo, stvarno! Šta te privlači kod tih gmizavo – ljigavih i sl. stvorenja?
Dosta od mene i sto se ne bojim puza,
sta bi ti sad da budem kao ti
zena – zmaj ?
Bojim se zmija, zaba, misa, besnih kera….
i da ne zauzimam prostor vise
*Sanja, oni uopšte nisu ljigavi, nego su hladni i sjajni.
*Breskvice, meni je to sve nepoznato. Doduše, ne volim paukove, bubašvaba se grozim ali nema žanse da jih ubijam. Uglavnom, nemam ih u stanu, ali sam odrastala uz njih jer ih je bilo u zgradi u kojoj smo živeli. Bilo je cike i vriske dok ih mama nije utamanila.