Pre nego sto vam ispricam moj san, moram da kazem, da uvek mogu da rastumacim ono sto sanjam. A, uglavnom sanjam, sve ono sto mi se desilo prethodnog dana ili sto sam cula od drugih, procitala u novinama, ali sve to spojeno u jednu novu pricu.
I ovo je vazno: cerkin i zetov auto je stradao od leda koji pao sa krova, pa je pod znakom pitanja kako ce doci iz Beograda, sa kučetom i svom pratecom opremom, za desetodnevni ostanak u Novom Sadu. Isto tako, kao sto svi vi radite pred spavanje, posecujete blogove, tako i ja. A primetili ste svi, da u mom blog-rollu su uglavnom skracenice, svih vasih imena. Pocinje san!
Stizemo u Beograd moja mladja cerka i ja, ne znam kojim prevoznim sredstvom, a ne znam ni u koji deo Beograda, posto taj deo, u snu, ne prepoznajem. Setamo mi tako, trazimo nesto poznato i naidjemo na muza od jedne blogerke (zaboravila sam koje). Ju, slucajnosti! On se nije tako iznenadio, jer se ponasao kao da nas je ocekivao. Udjosmo mi u kucu. Sedosmo i ja provirim kroz prozor. Kuca na samoj obali Dunava (kaze on da je valjda Dunav), a voda prozirna i plava, kao more, sve se vidi neko kamenje na dnu. Ja odusevljena, ne mogu da verujem da je tako providna voda i da je kuca tako blizu vode, kao na nekoj steni, malo iznad vode.
Ne docekasmo mi nasu blogerku, nego krenusmo dalje i opet natrapasmo na Spes (tako se zove druga blogerka, interesantna skracenica, ali meni nepozn ata u zbilji). Uvede ona nas u sobu, sede za sto i nastavi da pravi neke male, male sendviče, nemam pojma od cega, ali su bili strasno neobicnog oblika i od raznih materijala. Pitam ja nju, zasto je nema dugo na blogu, a ona vrti glavom, ne dize pogled sa sendvica, i kaze, nije nikako imala vremena. Posluzismo se wc-om, cerka i ja i nastavismo bazanje po Beogradu. Najveci problem nam je bio kako da se vratimo kuci. Ponudio se muz od Spes da nas vozi do autobuske stanice (na sta se meni vec povracalo). I,.. ne znam dalje jer me nesto probudilo. Bilo je 9,50 h jutros. Za malo me slog nije udario kada sam videla koliko je sati.
To je verovatno bio poslednji u nizu snova te noci.
Rezime: cerkin dolazak u NS, kako, cime, blogeri, druzenje! I tako svaki san.
Jedanput sam sanjala i brojeve na koje treba da igram neku srecku. Naravno, bilo je sve lazno, jer sam ostala praznih dzepova.
Takodje, desava mi se da isti san odsanjam vise puta, pa cak i u snu konstatujem, kako sam tu vec bila vise puta.
Najstrasniji snovi su bili posle pogibije roditelja. Uvek sam sanjala isti san a to je, da su se oni vratili sa mora (na koje su krenuli, ali nikada nisu stigli). Znaci, u snovima, zelja da se vrate, stvara san o njihovom povratku. A, sestra i ja, srecne ugledamo ih, pa onda svi zajedno placemo, a nas dve se pitamo koga smo mi onda sahranili? Mama i tata nas gledaju zbunjeno i uveravaju nas da su se oni STVARNO vratili sa mora. E, a onda se probudim, pa nastaje uzas i ocaj. I tako u krug, mesecima, dok jednom nisam stala ispred ogledala i ocitala sebi vakelu, da njih nema, da su sahranjeni i da se vise nikada nece vratiti. I zaista, takve snove vise nisam sanjala. Sanjam ih, ako ih spominjemo, ako ih se setim, ali su to sve neke jednostavne i lepe price.
Kakve snove vi sanjate?
Коментари на: "SAN" (23)
Najpre pozdrav, jer prvi put se javljam … takav je red. Kako uopšte možete da sanjate loše snove pored ovako lepog grada sa slike. Zavidim Vam.
Moji snovi su više java nego snovi. Kada zaspim u nekom polusnu padne mi na pamet nešto i onda se probudim da to zapišem, da sutra ne bih zaboravio da uradim. Eto … inače ostalog se ne sećam.
*Zorane, dobrodosao! Ne sanjam ja lose snove. Ponekad, doduse, zavisi od prethodnog dana. A grad na slici je predivan, moj rodni Novi Sad! A sto se tice zapisivanja, to sam radila kada smo imali zadatak u Silva metodi, da pronadjemo resenje zadatka u snu. Davno je to bilo, vise se time ne bavim. Imas li svoj blog?
*Zorane, izvinjavam se, ali, ovde na blogovima, svi smo odmah na ti. Tako je nekako “drugarskije” (ako predajes srpski jezik, sigurno bih dobila keca)!
Na javi ili u snu?
Ja bolje da ne pricam sta sanjam, ug;avnom su to kosmari posle kojih se budim iscrpljena kao da sam trcala maraton.
Neki snovi se ponavljaju godinana – da mi neko otima dete, da kradem auto i to pandurski, da ubijam nekoga i onda se budim ocajna…
Plasim se svojih snova.
*Magi, za sada u snu, a ima dana, bice i na javi!
*Mahlat, pa ti imas nocne more, zeno. To je strasno. Ja vrlo retko sanjam nesto “strasno”, a ako se to i desi, onda me okupira ceo dan i stalno sam u nekoj brizi. A desi mi se i da se probudim uplakana, zbog neke budalastine.
Sanjam stalno, ponekad toliko da se umorim od snova. Kosmare imam kad mi je vrucina.
Uvek me iznenadi kad sanjam nekoga koga ne poznajem, a onda ga sretnem na ulici i shvatim da sam ga verovatno vidjala po gradu, ali mi nikako nije jasno otkud mi tako neko koga uopste nisam bila svesna dodje u san. Nadam se da si shvatila sta je pisac hteo da kaze.
*Sanja, shvatila sam. I meni se dogadja da sretnem nekog koga nisam videla godinama, nekog nebitnog, iz vidjenja, pa ga odmah odsanjam u varijanti, kao da smo braca. Cudni su snovi, neverovatno.
Ja kad spavam,a spavam vrlo malo onda sanjam da spavam
Ne sanjam nista Dudo,ili se nicega ne sjecam,ko ce ga znato?
Mora da sanjam previse po danu,pa istrosim inspiraciju.
Ha,ha,ha!
ps.Svida mi se ova fotografija.
ups! znati (znato)
*Zmajce, stvarno ne vodis racuna o sebi. Znas li ti koliko manjak sna utice na zdravlje. Prvo ti strada čuka! Nemoj se saliti, ozbiljno ti kazem. Svakih par dana pise po novinama da je nocni sam uzasno vazan i to ne manje od 6 sati.
* Afrodita, sanjam ja i danju, ali nocu, obavezno, jedino sto ne pisem svako jutro, jer mi nije bitno. Onaj san sa blogerkama sam zapamtila zbog blogovanja. Da, lepa je slika, a i grad je lep, samo na razglednicama. Cim malo zadjes po ulicama, vidis bezbroj nedostataka.
Malo spavam tako da ne stignem da sanjam.
Inace obozavam da sanjam pre nego da zaspim. Ti snovi su mi drazi. 
*Charolijo, znam, sanjarim i ja pre glavnog sna. Ali, ja mislim, da nas ta nocna “zabava” i drzi u snu. Tako je zanimljivije spavati. Ja sam na tabletama za spavanje, tako da mi je lepo nocu.
Dudo, sanjam svašta, ali nekad zapamtim a nekad ne, a znam da sam sanjala čitav roman. Volim da zapamtim san. Volim kad sanjam moju pok. mamu i brata, to mi bude kao da su bili tu… pa opet negde otputovali. Najviše volim kad sanjam nešto smešno, pa se probudim od sopstvenog smeha, sednem na ivicu kreveta i još se smejem od utisaka iz sna, plašeći se istovremeno da se M. ne probudi, jer bi onako pospan i nerasanjen, pomislio da sam šenula
Retko kad zapamtim sta sanjam predhodne noci???
Uglavnom poznate i neke druge scene iz zivota…
ne znam da li sanjam, verovatno da….ne sećam se ničega ujutro…ko blesava skočim i krećem da radim ono što mi je zacrtano
Sanjam, čini mi se, svake noći. I to po nekoliko tih “sanova”. Ali, sećam ih se možda samo prvih pola sata i to u slučaju da ne kasnim na posao
I uglavnom su prijatni. Nekada toliko da mi je prosto žao da se probudim, pa pokušavam “na silu” da ostanem u tom snu što duže mogu…
Sanja, i meni se dešava da sanjam nekoga koga ne poznajem, a onda ga vidim posle u gradu… šta li to znači – pojma nemam…
Dudo, sećam se i ja Silva metoda. Baš mi je drago kad čujem da je još neko to završio
*Maki i ja volim da sanjam mamu i tatu ili tako neka lepa putovanja.
* Deda, ne zapamtim ni ja bas uvek san.
*Marija, to sa Silvom je bilo moderno u jednom periodu zivota, a bogami i pomagalo. Uglavnom sanjam svakog o kome sam pricala, ili pomislila na njega, ili srela nekog na koga lici, i sl. I meni bude zao budjenja, kada je san divan.
sanjam,ali se retko secam sta sam sanjala, i bas mi bude uvek zao a ponekad i krivo kad me neko nazove i kaze sanjala sam te nocas i isprica mi ceo roman, eto a ja ni to neumem….
verovatno spavam premalo, nemam pojma…
[...] u naše snove se umeša i svašta nešto sa neta. Nisam nikada sanjala nikog od blogera ko što se Duda namučila. Zadnjih godina slabo i spavam, tako da ne stignem ni da sanjam, ali noćas sam se [...]
*Carolijo, procitala sam tvoju muku! Sva sreca, probudila si se!